Istupanje iz ovog energetskog bloka i pripajanje Albaniji potpisano je 3. decembra prošle godine u Tirani, čime je grubo prekršen Briselski sporazum.
Paraf na dogovor stavili su Operator sistema, transmisije i tržišta električne energije Kosova KOSTT i albanski Operator prenosnog sistema OST, pišu Večernje novosti.
Briselski sporazum predviđa da Kosovo bude zasebna energetska kontrolna oblast, ali uz uslov da se formiraju dve srpske kompanije na severu Kosova.
Osnivači bi bili "Elektroprivreda Srbije" i Zajednica srpskih opština, koja ni dan-danas nije formirana. Sporazum je potpisan uz znanje Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije.
Da će do ovoga doći, znali su i ljudi u Elektromreži Srbije. To je bar izjavio u jednom od razgovora i Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
Čini se da je naša zemlja malo šta mogla da uradi da ovaj sporazum, koji se dugo spremao, spreči, navodi list.
Kopač je tada izjavio i da je najveći problem između EMS i KOSTT to što su se nagomilali veliki međusobni dugovi.
"Srbija je lider u svom bloku i ona ima zadatak da na nivou proizvodnje struje isprati bilo kakav minus ili deficit energije", rekao je on.
"Svaki manjak Srbija nadoknađuje, a onda naplati od onog ko napravi manjak. To, međutim, nikada nismo mogli da uradimo od Kosova, kada su 'krali' struju, ali smo te troškove morali da pokrijemo zbog Evrope", dodao je Kopač.
Srbija je morala da pokrije trošak slabije proizvodnje električne energije u KOSTT.
U početku su taj manjak pokrivali evropski operatori besplatno, a onda su milioni evra stigli na naplatu EMS, jer su oni zaduženi za regulatornu zonu i KOSTT.
Srbija, smatraju naši stručnjaci, već godinama ne računa na energiju sa teritorije Kosova.
Oni su, inače, izuzetno mali proizvođači struje. Elektrane su im prilično stare, čak se i ne zna u kakvom su tačno stanju.
Jedina dobra stvar što je njihov potencijal u uglju, ali se naša zemlja "zatvara" proizvodnjom i bez energije sa Kosova.