Te organizacije navode da taj predlog zakona ne prepoznaje osobe koje su preživele seksualno nasilje u oružanim sukobima kao civilne žrtve rata.
Predlaganjem ovog zakona, u koji nije uvršten ni jedan predlog organizacija civilnog društva koje se bave položajem i prepoznavanjem civilnih žrtava rata, i to posebno žena žrtava ratnog silovanja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja sa ranije ustanovljenom praksom predlaganja zakona kojima se diskriminišu žene, deca i ostale ranjive kategorije stanovništva, saopštile su ove organizacije.
One poručuju da definicija civilnih žrtava rata koja je navedena u Nacrtu zakona isključuje širok krug žrtava rata koje nisu pretrpele telesno oštećenje od 50 odsto, pre svega osobe koje su preživele ratno silovanje, s obzirom na to da su najčešće posledice tog zločina, prevashodno, psihološke prirode.
Ove organizacije navode da je Srbija jedina država u regionu koja svojim zakonima nije prepoznala žrtve seksualnog nasilja u ratu, te za njih nije obezbedila niti jedan vid reparacije, i tvrde da je to u suprotnosti sa brojnim dokumentima Ujedinjenih nacija i preporukama koje je Evropska komisija dala Srbiji u okviru pristupnih pregovora.
"Smatramo da narodne poslanice, nakon usvajanja izmena izbornog zakona po kome će u narednom sazivu biti 40 odsto manje zastupljenog pola, duguju da građankama Srbije pokažu da imaju snagu i volju da glasaju suprotno volji političkih partija kojima pripadaju. Stoga apelujemo na narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže, da se ujedine i budu glas žena koje su silovane u ratu protiv predloženog zakona", zaključeno je u saopštenju.