"Nikada ne smemo i nećemo zaboraviti nijedan logor, nož, malj, metak, grobnicu zločin. Nijedno ime onih koji su sprovodili politiku istrebljenja srpskog naroda", rekao je Vučić na ceremoniji u Spomen parku Sremska Mitrovica povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog koncentracionog logora Jasenovac u Drugom svetskom ratu i njegovog najvećeg stratišta Donja Gradina.
"Nemamo pravo na to jer bismo tako okrenuli glavu od istine, pravde, slobode, sopstvenog postojanja i boga u čije su nas ime ubijali", rekao je Vučić i dodao: "Nad Srbima u NDH izvršen genocid, to ne sme da se zaboravi".
"Nema toga danas ko može da kaže da takav genocid nije plod neke državne politike, organizovanog državnog terora, sa jasnim ciljem ubijanja čitavog jednog naroda, i nema toga da može da negira da je čitava jedna država tada stvorena na snu o tome da će jednima biti dobro, ako drugih nema i svi su u to bili uključeni od državnog vrha do najsitnijeg činovnika, do same crkve čiji su pripadnici krst zamenili nožem i hristovo ljubi bližnjeg svoga, preimenovali u ubij Srbina. Ubistvo koje dozvoli država, koje naredi, pomogne i izvrši država nije samo ubistvo, to je pokolj, genocid i to ne sme, niti može da se zaboravi da je nad Srbima izvršen genocid. To je lekcija koja određuje i budućnost i nas i ovih prostora, i ne samo Srba, ma odakle dolazili", podvukao je on.
Vučić je podsetio da je u Sremskoj Mitrovici tokom ofanzive ustaško domobranskih snaga u koordinciji sa nemačkim snagama 1942.godine NDH je istovremeno sprovela akciju hvatanja stanovništva po šumama Fruške gore i selima Srema, dovodeći ih mitrovičku kaznionu, gde su maltretirani i gde su nad njima vršeni zločini.
Tako isprebijane, izmrcvarene žrtve, srpske, ustaše odvode na srpsko pravoslavno groblje u Mitrovici, na masovna streljanja, koja su izvođena od noći 30.-31.avgusta do 11. septembra 1942 godine, rekao je Vučić i dodao da je danas u Sremskoj Mitrovici, jer nikada od otvaranja Spomen parka, nijedan srpski predsednik nije tu došao.
"U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. Ne uči se dovoljno ni o Jasenovcu, ali ni o Beogradu, Šumadiji, Novom Sadu, istoku, zapadu Srbije. Kako onda mislimo da oni koji su pripadnici naroda koji je počionio zverstva imaju drugačiji odnos prema onome što se desilo", rekao je on.
Vučić je podsetio da već nekoliko godina Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju stradanje srpskog naroda.
"Pokazujemo jedinstvo prvi put posle mnogo decenija, pa i vekova, pokazujemo ga svake godine, prisećajuci se velikih žrtava i stradanja naroda, ogromnog stradanja, i pokazujući smer kojim naš narod jedino može da ide ka drugačijoj buduhcnosti", rekao je Vučić.
Predsednik Vučić najavio je ranije da će u nedelju on u Sremskoj Mitrovici, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u Donjoj Gradini u Republici Srpskoj, predvoditi obeležavanje stradanja srpskog naroda i "poručio i da srpski narod nikada nije bio jedinstveniji i ujedinjeniji u želji da zajednički obeležava istorijske događaje i da planira budućnost.
"Nikada narod nije bio jedinstveniji, nikada ujedinjeniji u želji da zajednički obeležava istorijske događaje, da planira budućnost. Kada o tome pričam, uvek govorim i o našem narodu na KiM, i šta zajedno radimo sa Republikom Srpskom, uz poštovanje BiH", rekao je Vučić.
On je rekao da će u nedelju biti održane manifestacije, bez građana, kako bi se obeležilo stradanje srpskog naroda, pa će istovremeno Dodik biti u Donjoj Gradini, a on sam u Sremskoj Mitrovici, jednom od najvećih stratišta, o kojem gotovo da se nije govorilo, mestu gde je ubijeno između 5.900 i 7.500 Srba, među njima i veliki slikar Sava Šumanović.
Nikada nećemo zaboraviti žrtve Jasenovca, najstrašnijeg zločina ustaškog režima u NDH, strašno stradanje srpskog, jevrejskog i romskog naroda, rekao je Vučić.
Sremska Mitrovica jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, mesto gde je ubijeno više hiljada Srba, među kojiima i veliki slikar Sava Šumanović.
Na spomeniku u Sremskoj Mitrovici, na tri kamene ploče, između ostalog, zabeležno je da su tu Nemci i ustaše od 1941. od 1944. godine ubile 7.950 ljudi i žena.
Tamo su izmučene ljude po kiši i snegu, gole i bose, bajonetima terali da sami sebi kopaju rake, a ranjene su krečom polivali i zakopavali, gde su mučenici u smrti čekali spas, zabeležno je na spomeniku.