Lideri EU i Zapadnog Balkana završili su zajednički video-samit koji je održan umesto sastanka planiranog za početak maja u Zagrebu. Srbiju je predstavljao predsednik Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo je večeras da je Samitu ukazao da je potrebno da se manje govori o perspektivi, a više o procesu proširenja, da Srbija želi u EU i da zato i želimo tu vrstu konkretnog odgovora.
Vučić je, nakon Samita, rekao da je za Srbiju veoma vazno učešće na konferenciji, a da je dobro da su sve zemlje Unije, osim dve, bile prisutne, uključucjući zemlje regiona, koje su članice EU.
Govorilo se, kaže, pre svega, o EU putu, a tri teme su dominirale - ekonomski oporavak, nastavak reformi i proces daljeg približavanja EU, i treće, kroz govore najvažnijih zvaničnika Unije, - velika podrška Miroslavu Lajčaku i razgovorima Beograda i Prištine.
"Ja sam govorio pred kraj, imao sam priliku da sve čujem, i rekao sam stavove Srbije. Zahvalni smo za ekonomsku podršku, tražili smo nešto više grantova od zajmova", rekao je Vučić za RTS.
Predsednik je preneo da je rekao i da Srbija nema prevelike probleme i da očekuje da ćemo imati najveći rast u Evropi.
"I da je za nas od presudnog značaja politički i geopolitički aspekt, da se manje govori o perspektivi, a više o procesu proširenja. Srbija želi u EU i to je za nas važno i želimo tu vrstu konkretng odgovora", rekao je Vučić.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Suma Čakrabarti, najavio je snažno povećanje finansiranja Zapadnog Balkana u ovoj godini od čak 1,7 milijardi evra u odnosu na prošlogodišnjih rekordnih 1,3 milijarde.
Čakrabarti je, u obraćanju na virtuelnom samitu, naveo da će EBRD pojačati podršku reformama koje će regionu pomoći da se izbori sa ekonomskim uticajem pandemije koronavirusa.
Sa Zapadnog Balkna razgovorima su prisustvovali i albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik Milo Đukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači.
Sa evropske strane na video-konfrenciji učestvovali su lideri 27 država članica EU, čelnici EU institucija kao i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Konferencija je održana u organizaciji Hrvatske, kao predsedavajuće Savetom EU, a usvojena je i "Zagrebačka delaracija".
Nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi regiona
Fokus Deklaracije biće na "jedinstvu i solidarnosti" u borbi protiv koronavirusa, ali i na EU podršci regionu u odgovoru na krizu kovid 19, prenosi RTS.
Delaracija koju potpisuju lideri EU, uz "konsultacije" sa liderima Zapadnog Balkana, ponavlja i važnost reformskog procesa u regionu sa fokusom na vladavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanu ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.
Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u procesu pomirenja i saradnje i rešavanja bilatreanih problema pri čemu se pozdravlja izbor EU Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i drugih regionalnih pitanja.
EU lideri će partnere sa Zapadnog Balkana pozvati da napreduju ka punom usklađivanju sa EU spoljnom i bezbednosnom politikom kao i da jačaju zajedničku saradnji na rešavanju zajedničkih izazova kao što su zajednička bezbednost, borba protiv terorizma i ekstremizma, migracije, trgovina ljudima, drogom i oružjem.
"U cilju dalje promocije naših zajedničkih interesa, EU lideri su spremni da osnaže politički dijalog, uključujući i sastanke na najvišem nivou", između EU i Zapadnog Balkana", stoji u zaključku Deklaracije.