Političke strasti u Srbiji ponovo su uzavrele i kao da se jedva čekalo ukidanje vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije korona virusa da svi odmah "potrče" u napade, međusobna vređanja, omalovažavanja.
Normalno je da u političkoj borbi bude oštrih reči, normalno i je da bude podignute temperature, ali nije normalno da se u Srbiji to stalno dešava, da politički protivnici jedni drugima lepe raznorazne etikete, olako upotrebljavajući mnogo teške reči. A najmanje je normalno i apsolutno zabrinjavajuće je da bude bilo kakvog nasilja.
Ispred Skupštine Srbije u ponedeljak ujutro, na stepeništu sa jedne strane poslanici Srpske napredne stranke, na drugoj poslanik Dveri Boško Obradović, na trećoj samostalni poslanik Miladin Ševarlić. Svi oni štrajkuju glađu iz različitih pobuda.
Ševarlićev motiv je Kosovo i Metohija, tačnije, kako kaže, "izdaja Kosova i Metohije", pa je izašao iz skupštinske sale u nedelju i odlučio da sedne na stepenište parlamentarnog zdanja. Predsednica parlamenta Maja Gojković izrazila je potom sumnju u iskrene namere Ševarlića, kojem se nešto kasnije pridružio lider Dveri Boško Obradović, koji je odlučio da štrajkuje glađu zbog "sveukupne loše situacije u zemlji", zbog izbornih zakona koji se menjaju u izbornoj godini...
Nakon što se Obradović priključio Ševarliću, Maja Gojković je zaključila: "Evo, Lesi se vratila kući", aludirajući na to da je Ševarlić svoj poslanički život počeo na listi Dveri.
Potom su i poslanici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić izašli ispred skupštine da i oni krenu u štrajk glađu, ali iz drugih pobuda - oni su nezadovoljni što Tužilaštvo ne procesuira one koji su fizički napali poslanika Marijana Rističevića ispred parlamenta pre nekoliko dana, pocepali mu sako, lakše ga povredili.
Pitali smo i Martinovića i Boška Obradovića da li u ovom zagađenom političkom životu Srbije i opštoj nebgativnoj atmosferi postoji prostor da upravo oni koji predstavljaju politike, bar normalno razgovaraju, bez vređanja i vrlo teških reči, jer bi to moglo da ima dalekosežne neželjene konsekvence.
Uostalom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da bi stišavanje političkih strasti bilo lekotivo, kako se izrazio.
Martinović je za MONDO ponovio stav da su se on i koleginica Sandra Božić odlučili na ovaj korak kako bi skrenuli pažnju na nepostupanje pravosudnih organa u slučaju napada na kolegu poslanika Rističevića i da ostaju pri tome da preduzmu zakonom propisane mere protiv nasilnika koji su napali Rističevića dok je dolazio na posao.
"Niko nema pravo da batina ljude, da ih obara na zemlju, šutira sa namerom da im nanese telesne povrede ili da ih čak ubije samo zato što ne misle kao Dragan Đilas ili Boško Obradović. Srbija nikad nije bila fašistička država, niti će to da bude", rekao je Martinović.
Naglasio je da bi isto ovako postupili da je napadnut bilo koji poslanik, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije.
FOTOGRAFIJE ISPRED SKUPŠTINE
Upravo zato smo pitali Martinovića - da li je nazivanje političkih protivnika raznim teškim imenima, poput "fašisti", put da se uspostavi neka normalnija atmosfera, dijalog:
"Najviše na smirivanju tenzija može da doprinese ako svaki državni organ radi svoj posao. Ako Tužilaštvo ne radi svoj posao, onda ne može doći ni do kakvog smirivanja tenzija. Ovde se ne radi o tome da su tenzije povišene, ovde je reč o tome da je jedan čovek fizički napadnut od strane grupe huligana dok je dolazio na svoje radno mesto. Tu nema tenzija, već je reč o krivičnom delu koje treba da bude procesuirano. Kao što nikom ne pada na pamet da kad se desi krivično delo ubistva, silovanja, oružane pljačke da kaže 'hajde sad da smirimo tenzije i nikom ništa', neko nadležni organi preduzmu zakonom propisane mere protiv učinilaca takvih dela", odgovorio je Martinović.
Na našu opasku da je i opozicioni političar Borko Stefanović svojevremeno premlaćen i da bi isto tako i druga strana mogla da upotrebljava neke termine, Martinović je rekao da je bilo kakvo nasilje nedopustivo, ali i da je napadač na Stefanovića uhapšen i da se protiv njega vodi proces, a da u slučaju napada Obradovića i pristalica Dveri na Rističevića nema adekvatne akcije pravosudnih organa.
Boško Obradović sedi na stepeništu parlamenta udaljen desetak metara od poslanika SNS. Ne komuniciraju. I sam primećuje da nije normalan način na koji se gledaju politički protivnici - popreko.
A upravo je to njegova želja - da promeni način političke borbe, a predlaže i dijalog, ali uz ulogu moderatora koji neće biti neko iz inostranstva.
"Ja sam, da tako kažem, jedan od žešćih opozicionara, često sam učestvovao u raznim buntovničkim akcijama, čiji je cilj, bar ja mislim, bio opravdan. Ai, i sam sam juče sebi postavio pitanje - kuda nas sve to vodi? To nas vodi u dalje sukobe, u građanski rat, u atmosferu koju ništa dobro neće doneti i vreme je da to zaustavimo dok nije eskaliralo. Zato je ovaj moj novi oblik pobune, način da i ja sam sebe smirim sa porukom - hajde drugačije. Ovo je, da tako kažem, 'gandijevski' štrajk glađu sa željom da se vratimo u normalizaciju političkih prilika. Ali, to mora i vlast da shvati", reklo je Obradović.