Vučić je izjavio da je nakon sastanka sa patrijarhom SPC Irinejem u razgovoru konstatovano "da imamo dobar dijalog oko ključnih pitanja."
"Što se situacije u Crnoj Gori tiče mi razumemo stav SPC i svetosti, mi moramo da budemo obazriviji. Ne žeimo da radimo ono što su oni nama radili. Obraćaju se stranim ministrima da se Srbija meše u unutrašnje stvari, a zaboravljaju da su srušili teritorijalni integritet Srbije i priznali nezavisnost Kosova. Na sve to smo na racionalan način pružali odgovore”, rekao je Vučić.
On je rekao da je za Srbiju posebno interesantno to da se politka meša u unutrašnje crkveno uređenje, u suštinske duhovne stavri.
"Kao što mi ne radimo u Srbiji smatram da nije uobičajeno da se i to radi u Crnoj Gori. Insistiraju na tome će ići na oduzmanje imovine, a Srbija ima dokaze da imovina pripada njoj. Mi ćemo se svim pravnim i demokratskim sredstvima boriti da ukažemo javnosti šta se tamo dešava. Neko pokušava da stvori crkvu u Crnoj Gori, jer su videli da ne mogu da privuku u Crnogorsku crkvu bilo koga. A cilj je da Srbi nestanu za 10 godina, neće se čuti ni srpski. Tamo su 30 posto Srbi, ne mogu da dobiju prava niti da utiču na politički život", precizirao je Vučić.
Predsednik Srbije kaže da nije slučajno da su dobili podršku od nekih evroparlamentaraca.
"Ovo nema veze sa Rusima, već samo sa srpskim narodom. Neki ljudi u region smatraju da Srbiju treba ograničiti na centralnu Srbiju i Vojvodinu, Ovo je početak, Imaćete posle početak Pravoslavne crkve na Kosovu, u BiH... Naša je obaveza... radićemo poštujući državu Crnu Goru ne zalezeći u to koliko su naši politilari krivi još iz 2006. godine, ali poštujemo svoj narodi insistiraćemo na jedinstvu sa narodom. Nećemo dozvoliti ukidanje nacionalnog tkiva Srba. Nadam se da partrijarh nije u pravu kada govori o mogućnosti proterivanja Srba", istakao je predsednik.
On je ponovio ono što je i ranije govorio: Mi nikada nikom nećemo da pretimo, samo ćemo biti uz svoj narod, Novih “Oluja” neće biti.
Takođe je dodao:
"Za nas je važmo da istaknemo da Srbija i Crna Gora moraju da budu najbliže države, ne postoji niko bliži, mi želimo da njima ne postoji niko bliži od Srbije. Moraju da razumeju koliko je nama ovo bolno pitanje. Mi Srbi tražimo samo da naši ljudi budu svoj na svome, oni vekovima tamo žive i čuvaju svoj identitet. Niko nema pravo da ugrožava identitet srpskog naroda. Kada političari krenu da formiraju crkve onda je "došlo zadnje vreme."
Vučić: Borićemo se za naš narod NENASILNIM PUTEM
Vučić je istakao da je suština u tome da ćemo se boriti za prava našeg naroda nenasilno, demokratskim sredstvima, pravnim putem.
Ali isto tako, kako je naveo, nikome nećemo dozvoliti sprovođenja nasilja nad pripadnicima Srba i za to ćemo imati dovoljno političkog legitimiteta i političke snage da se izborimo.
Predsednik je ukazao da Srbija ima mehanizme ekonomske pomoći i podrške srpskim udruženjima, naučnoj i kulturnoj zajednici.
"Ne zaboravite da kroz buždet Srbije mi pomažemo i srpsku crkvu u Crnoj Gori i to nije nikakva tajna, nikada ništa nismo krili i nikada nismo uslovljavali sa bilo čim drugim. Jer sam neretko bio na meti najžešćih kritika upravo ljudi kojima veoma pomažemo", izjavio je Vučić uz napomenu da će Srbija nastaviti da pomaže još više.
Na pojedine "zlonamerne" tekstove u pojednim američkim medijima, Vučić je istakao da će on lično poslati pismo pa će onda da se iznende ljudi kada čuju od koga su Crnogorci zapravo tražili autokefalnost 2009 i 2010, sa sve imenima ljudi iz Crne Gore, sa kim su razgovarali i o čemu.
"Mi činjenice znamo pa će mnogima možda zbog toga biti neprijatno i u svetu će malo drugačija istina da se otkrije", rekao je Vučić.
On je ukazao da je sledeće godine ključna godina u Crnoj Gori zbog popisa stanovništa, i da će mnogi pokušavati da spuste broj Srba u Crnoj Gori, kako ne bi bili važan faktor u budućnosti.
"Ovo sve ima veze sa srpskim narodom, a mi ćemo dati sve od sebe da zaštitimo identitet srpskog naroda", zaključio je Vučić.
Crnogorski predsednik Milo Đukanović je poručio 18. maja da ne odustaje od formiranja ili obnove pravoslavne crkve, niti od vraćanja dela crkvenih objekata u državno vlasništvo, kako to predviđa crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti (usvojen uprkos protivljenju sveštenstva SPC i pravoslavnih vernika)
Fokus Đukanovićeve pres konferencije, održane povodom druge godine od njegovog stupanja na funkciju predsednika Crne Gore, bio je upravo odnos sa SPC i obnovljene tenzije nakon hapšenja episkopa Joanikija i osmorice sveštenika SPC.
Vladikama SPC u Crnoj Gori Đukanović je poručio, da ne mogu imati veća prava nego što to imaju ostale verske zajednice.
”Ponudili smo rešenje da postoji pravoslavna crkva koja će okupiti sve pravoslavne vernike. Ako SPC to odbija, onda je to crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori. Ali onda ćemo mi stvarati crkvu nacionalnih Crnogoraca, iako ne mislim da je to najbolje rešenje. Potrudićemo se da takva crkva bude autokefalna i priznata”, izjavio je tada Đukanović.
Konflikt između državnih institucija i Srpske pravoslavne crkve je obnovljen kada je protiv episkopa Joanikija i još osam sveštenika iz Nikšića podnet optužni predlog za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti, jer su održali litiju 12. maja u Nikšiću uprkos zabrani javnih okupljanja zbog epidemije korona virusa.
Odmah nakon održane litije, sveštenicima je određen pritvor od 72 sata odakle su pušteni u subotu nakon ponoći. Pritvaranje sveštenika je izazvalo proteste u više gradova na severu Crne Gore.