Generalni direktor Ipsosa Predrag Kurčubić rekao je da su rezultati izbora u skladu sa prethodnim istraživanjima i da je na izlaznost uticala kiša.
Prema projekcijama Ipsosa i Cesida, u republički parlament ući će tri nemanjinske i četiri manjinske liste. Od 250 poslanika u Parlamentu, prema ovim projekcijama, SNS će imati 189 poslanika, Koalicija SPS-a i Jedinstvene Srbije 32, a lista Aleksandra Šapića 12 poslanika.
Savez Vojvođanskih Mađara će prema tim procenama imati 7 mandata, tri mandata će pripasti listi Muamera Zukorlića, a po dva mandata imaće stranke Sulejmana Ugljanina i Demokratske alternative Albanaca.
Generalni direktor Ipsosa Predrag Kurčubić rekao je za RTS da od sinoć nema velikih promena, a on ih ni ne očekuje do kraja brojanja, bar kada je reč o prelasku cenzusa.
"Verujem da će podaci biti usklađeni sa onim što će RIK objaviti nakon potpunog brojanja. Mi radimo istraživanje na uzorku biračkih mesta, neke greške su moguće, ali bar kad je reč o cenzusu znamo da će samo tri nemanjinske i četiri manjinske preći cenzus", rekao je Kurčubić.
Prema poslednjim podacima izlaznost je iznosila 47,7 odsto, ali bez Kosova i Metohije i glasova iz dijaspore.
"Efekat Kosova i Metohije i dijaspore može biti do jednog procentnog poena. Možemo sa velikom verovatnoćom reći da će izlaznosti biti između 48 i 49 odsto, ali moguće je i da će preći 49 odsto, ali je mala verovatnoća. Kao i za procenu prelaska cenzusa, i za procenu izlaznosti postoji greška merenja plus/minus 1", rekao je generalni direktor Ipsosa.
Kurčubić je naveo da u opozicionom bloku ne postoji nijedna dovoljno snažna stranka da se suprotstavi SNS-u, ali su i građani prepoznali da su neke stvari urađene.
"Mi svakog meseca radimo istraživanje i skoro 60 odsto građana veruje da Srbija ide u dobrom pravcu i na kraju je uspeh SNS-a bio oko tog procenta. Da Srbija ide u dobrom pravcu 2016. je mislilo 48 odsto građana i uspeh SNS-a je tada bio blizu 48 odsto", naveo je Kurčubić.
Direktor Ipsosa je rekao da i da su kroz istraživanja pokušavali da utvrde koji je efekat bojkota. "To se vrtelo oko 5 procentnih poena, a izlaznost će pasti za 7-8 procentnih poena, ali nije samo bojkot uticao na to", rekao je Kurčubić.
Verujem da je jedan od razloga i epidemija koronavirusa. "U jednom istraživanju smo pitali građane koliko su upalšeni da glasaju, 20 odsto su rekli da su uplašeni. Dakle postoji i efekat korone na izlaznost", istakao je direktor Ipsosa.
Takođe, u Beogradu je nešto manja izlaznost, a kako Kurčubić ističe, znamo da su bojkot-stranke najjače u Beogradu.
Važan faktor je uvek i kiša.
"Sigurno je da postoji zajednički efekat, a koliko otpada na svaki od njih nije lako predvideti", zaključio je generalni direktor Ipsosa.