Toči kaže da postoji velika razlika u sadržaju i formi procesa koji vode EU i SAD, odnosno između pokušaja da se postigne održiv sporazum, što već godinama pokušava EU, u odnosu na američku "brzu pobedu".
"Federika Mogerini je pokušavala da dođe do održivog sporazuma. Kako ja razumem, to nije poenta procesa Ričarda Grenela", rekla je Toči na video skupu "Balkanski dijalozi" u organizaciji organizacije "Konkordia", "Ist Vest instituta" (EWI) i Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE).
Ona kaže da joj se čini da je poenta dijaloga koji organizuje specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, da Trampova administracija dobije pobedu u spoljnoj politici, "jednu jedinu pobedu, zbog izbora u novembru".
S druge strane, kako smatra, EU još od nekadašnje visoke predstavnice Ketrin Ešton, pa preko Federike Mogerini, do Miroslava Lajčaka i Dzozepa Borela, želi sveobuhvatan proces i plan.
Ona je navela da se EU u poslednjih šest meseci vrtela u krug, da se potom u jednom trenutku ove godine činilo da su stvari počele da se pokreću u regionu, ali da je međutim, opet krenulo sve na gore, posebno zbog pandemije korona virusa, zbog čega je SAD našla mesto u dijalogu Beograda i Prištine.
Kako je istakla, EU se tokom pandemije nije odrekla Balkana, već mu se posvetila, o čemu govore i novčana sredstva koja su dodeljena regionu, koji je, takođe, uključen i u programe i instrumente.
Programski direktor portala "Sbunker" Agon Malići kaže da EU mora da pošalje jasan signal i snažnu poruku, bez čega neće biti lako pokrenuti proces dijaloga.
"EU ne izgleda kao da je spremna da pokrene dijalog i zato se ljudi oslanjaju na Vašington", naveo je on.
On kaže i da Kosovo nema evropsku ni transatlantsku perspektivu i budućnost i da bi prekretnica bilo kada bi EU bila jedinstvena i kada bi se otvorio kosovski transatlantski put ka NATO.
Dodaje i da Beograd može da odugovlači dijalog sve do trenutka kada će se pridružiti EU, dok Priština to ne može.
Politički analitičar Branislav Nešović kaže da EU sada treba ponovo da pokrene dijalog, koji je zaustavljen 2018. godine.
Ističe i da je potreban veći pritisak EU, kao i obnovljeni kredibilitet EU, što znači da mora da ubedi Kosovo da će dobiti viznu liberalizaciju, kao i da se implementiraju svi dogovori postignuti u Briselu, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.
On kaže i da EU mora da pruži više "štapa nego šargarepe".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.