Priča se pojavila na Instagramu grupe "Biser Metohije."
Administratori ove grupe rekli za "Sputnjik" da su priču pronašli u knjizi "Dečanske i druge priče" autora arhimandrita mr Alekseja (Bogićevića) i Radmile Mišev.
Priču prenosimo u celosti:
Posle Balkanskih ratova zapadni deo Metohije je pripao Kraljevini Crnoj Gori i bio je u njenom sastavu sve do ujedinjenja 1918. godine. Međunarodna komisija je trebalo da razgraniči Kraljevinu Crnu Goru i Albaniju, zato što su Velike sile stvorile državu Albaniju 1912. godine. Granica između Kraljevine Crne Gore i Albanije je određivana (i iscrtavana) 1913. godine. Stanko Bašanović je u vreme određivanja granice živeo u Albaniji i sa albanskim mladićima radio kao nosač geometrijskih sprava, neophodnih Međunarodnoj komisiji za razgraničenje i rad na terenu.
Pričao je čika Stanko da su Albanci donosili bisage pune zlata kako bi potkupili komisiju i Metohiju dali Albancima, ali su članovi Međunarodne komisije bili časni ljudi (u to vreme, članovi međunarodnih komisija nisu bili potkupljivi). Albanski predstavnici vlasti su objašnjavali gde je šta i pričali da je to njihova teritorija od starine. Sve je bilo spremno da se iscrta nova granica.
Došli su do jednog mesta, visoko na planini, odakle su u dolini ugledali manastir Visoki Dečani. Čika Stanko je pričao o tome: "Video se manastir kao na dlanu, beo kao labud. Lepote mu se ne možeš nagledati”. Predstavnik carske Rusije je stao i pitao šta je ono dole. Zainteresovali su se i Englezi. Albanci su objašnjavali da je to nešto staro, njihovo, ostalo odavno. Rus i Englez su se samo pogledali. Kroz dvogled su jasno videli pravoslavni manastir. Čika Stanko je pričao: "Rus kaže: Vraćaj se nazad!” i uđe u dubinu preko 8 kilometara, inače je bilo predviđeno da granična linija prolazi pored samog manastira, a možda bi i manastir ostao sa druge strane granične linije, u Albaniji.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU