Prošlonedeljni događaji i prerani iznenadni odlazak najvećeg novosadskog muzičara, Đorđa Balaševića, potresli su mnoge. Ravnodušan nije ostao ni njegov sugrađanin, gradonačelnik Miloš Vučević, koji se na društvenim mrežama oprostio od Đoleta. Sam odlazak pevača i tekstovi njegovih najpoznatijih pesama, naveli su građane na razmišljanje i sećanje na stare dane. Isto tako se i gradonačelnik u objavi na Instagramu kroz stihove pesama setio i svojih prošlih dana, i druga iz vojske Dragana Danilovića. Ta objava je izazvala burne reakcije kod javnosti i mnogi su se zapitali ko je taj čovek. Dragan radi u osnovnoj školi u Begeču preko 20 godina, a uspomene iz mladosti i vojnih dana rado deli i jasno ih se seća.
“Miloša sam upoznao, odnosno znam ga iz vojske. Prvi put smo se sreli u Vranju gde smo prvo bili, a zatim, neko naše intenzivno prijateljstvo i drugarstvo je počelo posle prekomande u Gnjilane, na Kosovu. Tako da smo od tog momenta kada smo dobili prekomandu počeli da se družimo” - rekao je Dragan.
Kakav je gradonačelnik bio u mladosti pre nego što ga je javnost upoznala, posebno zanima građane.
“Miloš je bio mladić, normalno, kao i svi ostali, bio je dobar vojnik, bio je dobar drugar, izvršavao je svoje obaveze, zadatke, kao i sva ostala vojska. Voleo je da popriča sa ljudima, da pomogne i kroz razgovor i kroz šalu neku. Stvarno je voleo da se šali sa ljudima” - istakao je Vučevićev drug iz vojske.
“Bilo je anegdota, recimo ja sam u to vreme zabavljao se sa svojom sadašnjom suprugom i često sam voleo da se čujem kući sa mojima, a naročito sa devojkom i boravio sam u kasarni u pošti, koja je imala svoje telefonske govornice. Govornice su bile obeležene brojevima 1,2,3,4,5,6. I Miloš je znao mene malo da tako pecne, da kaže drugarima, kako su kabine obeležene 1,2,3, Dragan, 5,6,7,8. Kao da je to moja jedina kabina, ja imam pravo u nju da uđem, jer sam često tamo” - kroz smeh se priseća Dragan.
Kao i svačije služenje vojske, ni Draganovo i Miloševo nije bilo lako. Pored svakodnevne šale i zabave, bilo je i teških dana.
“U Gnjilanu mi smo bili mesec dana kasarskog života, mesec dana terenskog života. To je bilo jedno brdo iznad Gnjilana gde smoi mi provodili vreme, spavalo se u zemunicama. Zimi naročito je bilo teško zato što se moralo ložiti, cepati drva, to je neki taj terenski život i Miloš se tu odlično snašao, on je i cepao drva i ložio vatru i sve što je bilo, čistio sneg, naravno sve što je bilo potrebno. Leti je naravno, i proleće bilo mnogo lepše kad ocveta, to je bagremova šuma i onda smo imali više vremena, malo i za neki napolju odmor i neke priče i zabavu”.
Kako Dragan navodi i nakon odslužene vojske, dva druga su ostala u dobrim odnosima i redovno se čuju. Baš zato je Dragan bio posebno obradovan kada je video da ga je Vučević spomenuo u svojoj objavi na društvenim mrežama.
“Ja sam bio jako srećan, a ujedno i uzbuđen, tako da ja posle kad sam legao da spavam, počela su sećanja neka da naviru i nisam mogao baš dugo da zaspim od tog velikog uzbuđenja. Jer to je ipak jedan tekst posvećen Đorđetu Balaševiću, gde je on eto pokušao da unese, odnosno ne pokušao nego uneo emociju i ljubav u sav taj test, eto i to naše prijateljstvo i drugarstvo je kroz to pomenuo”- rekao je Danilović.
“Ja koliko Miloša poznajem, ja mislim da je Miloš ostao isti. Znači jedino što su malo godine sada došle, ali Miloš je generalno ostao onaj stari Miloš kakav je bio u vojsci, kakvog ga ja znam iz tog vremena” - dodao je Dragan za Samo Novi Sad.