Izmene Ustava o kojima će se građani Srbije izjašnjavati na referendumu 16. januara tiču se pravosuđa - izbora sudija i tužilaca, koje treba da omoguće nezavisnost sudstva. Usvojeni Akt o promeni Ustava Republike Srbije tiče se pravosuđa - sudije više neće biti birane u Narodnoj skupštini, već će to uvek činiti Visoki savet sudstva.
Utvrđeno je referendumsko pitanje koje će glasiti "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?" Građani će u januaru odgovarati sa uobičajenim - "DA" ili "NE". Ukoliko na referendumsko pitanje odgovorite sa "DA", time potvrđujete Akt kojim se menja Ustav.
Menjaju se odredbe o:
- Izboru sudija i predsednika sudova;
- Izboru javnih tužilaca i zamenika;
- Nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini;
- Sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
To znači da u izboru sudija više ne učestvuju ministar pravde, predsednik Skupštinskog Odbora za pravosuđe, ali ni predsednik vrhovnog Kasacionog suda, koji će se zvati kao nekad - Vrhovni sud. Visoki savet sudstva činiće 11 članova - šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.
Ukida se probni mandat sudija na tri godine, što je smatrano jednim od najvećih nedostataka važećeg Ustava.
Kada je reč o javnom tužilaštvu, dve su promene: neće više biti zamenika javnih tužilaca. Neće ni, kao do sada, javne tužioce birati Skupština na predlog Vlade već će to činiti Visoki savet tužilaca.
Visoki savet tužilaštva ubuduće će imati 11 članova, petoro iz reda javnih tužilaca, četvoro bira skupština na predlog Odbora dvotrećinskom većinom. Članovi po položaju biće ministar i vrhovni javni tužilac. Venecijanska komisija bila je dala pozitivno mišljenje na ove ustavne amandmane, navodeći da su u skladu sa evropskim standardima.
Ministarka pravde Maja Popović rekla je na jučerašnjoj sednici da su promene Ustava u oblasti pravosuđa uslov za dalju reformu pravnog sistema, koja će između ostalog omogućiti bolje ocene i napredak Srbije u procesu evrointegracija.
"Predviđene promene Ustava predviđene su kao aktivnost akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. Reforme u oblasti pravosuđa su uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta Evropske unije", rekla je Popović.
(MONDO)