Postavlja se i pitanje da li je moguće da dve velike svetske sile postignu dogovor, odnosno da se sukob izbegne, ali i da li će se tražiti od Srbije da izabere strane ako dođe do sukoba. Mladen Lišanin, istraživač Instituta za političke studije, kaže za RTS da Vladimir Putin zna da SAD ne mogu da pristanu na zahteve Moskve u obliku u kom su predstavljeni.
"Oni su maksimalistički s namerom da se kroz proces, koji će biti nešto više mučan i opasniji, dođe do najmanjeg zajedničkog sadržaoca", kaže Lišanin.
Cilj jeste da se zaustavi širenje NATO-a, a Lišanin smatra da bi u Putinovoj administraciji bili spremni da se odreknu eksplicitne formulacije koja bi bila šamar na koji SAD ne bi pristale, u korist elegantne formulacije: da naročito ubojite snage NATO-a neće biti raspoređene.
"To je kompromis koji znači da Rusija ne bi puno toga morala da da, a mogla bi da dobije. SAD bi morale dugoročno da daju, ali u Bajdenovoj administraciji bi to smatrali dobicima, a ne gubicima", kaže Lišanin.
Dodaje da razgovori Vašingtona i Moskve nisu stvar koja će inicirati ratni sukob, ali da to može da bude napad centralnih kijevskih vlasti na istočne regione i oko toga Vašington i Moskva mogu da se dogovaraju, ako postoji razum u Vašingtonu da se utiče na Zelenskog, navodi istraživač Instituta za političke studije.
Novinarka i kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović kaže da je aktuelni predsednik SAD Džo Bajden slab predsednik, ali i da zbog toga mora da pokaže zube, što predstavlja opasnost za aktuelnu situaciju na istoku Evrope. S druge strane je ruski predsednik Vladimir Putin, kome je, kaže Smajlovićeva, usmeno rečeno da ne može da dobije pisane garancije koje Rusija traži, ali da Ukrajina nije spremna ni bezbednosno ni demokratski da postane članica NATO-a još decenijama.
"Ne vidim kako Putin može da pristane na ovu vrstu obećanja", kaže Smajlovićeva, koja podseća da su Crna Gora i Albanija članice NATO-a. Ovo je opasna situacija i zato što strane u sukobu pogrešno dešifruju namere svojih protivnika.
U slučaju sukoba - koja je pozicija Beograda?
Iz srpske perspektive postoji strah od žešćeg sukoba jer bi pozicija Beograda bila otežana.
"Ne smeš da praviš savezništva ni protiv država koje su ti nažao učinile, a kamoli protiv onih koje nisu. Mislim da će Amerikanci, a po svoj prilici i Rusi, ako bude žešćeg sukoba, tražiti razne dokaze dobrih namera", navela je Smajlovićeva.
Podseća da se u takvoj situaciji našao Pakistan, koji je bio pozvan na Samit za demokratiju, ali Imran Kan nije otišao na taj virtuelni samit kako ne bi povredio Kineze: "Ako Pakistan ne može da ide na virtuelni samit da ne bi ispalo da je stao protiv Kine, zamislite kakvi će biti na nama pritisci da pokažemo lojalnost raznim gestovima", kaže kolumnistkinja Nedeljnika.
Lišanin kaže da dok je kriza niskog intenziteta, pritisak nije na Srbiji. "Ali, ako bi došlo do eskalacije, u roku od šest meseci do godinu dana pred Srbijom bi mogli da se nađu nezgodni izbori. Nisam siguran da ne bismo našli način da se izvučemo", navodi Lišanin.
Zapadna Evropa ne želi da ratuje
Željko Pantelić, novinar iz Rima, kaže da rata neće biti jer zapadnoevropske članice nemaju tu vrstu psihoze kao istočne članice – što je logično jer nisu blizu Rusije i nemaju turbulentnu istoriju s tom zemljom.
"Imamo podelu u EU na istočnoevropsko krilo NATO-a, koje gleda u Vašington, i Italiju, Francusku i Nemačku, koje su čak i protiv ozbiljnijih sankcija Rusiji. Oni žele da uključe Rusiju da bude partner, a ne protivnik, to se vidi u izjavi Makrona", kaže Pantelić.
Ukazuje da Nemačkoj nikako ne odgovara zaoštravanje odnosa s Rusijom zbog gasa, jer se zelena revolucija Berlina oslanja upravo na prirodni gas.
(Mondo/RTS)