Branislav Nedimović je rođen i živi u Sremskoj Mitrovici. Sebe opisuje kao “tu nekoga iz kraja”. Dva puta je biran za gradonačelnika Sremske Mitrovice i grad je vodio od 2008. do 2016. godine. Mitrovčani ga prepoznaju i zovu Bane. Sada govori samo o periodu kad je bio gradonačelnik grada na Savi, kako je Sremska Mitrovica izgledala nekada i kako je vidi u budućnosti.
Kako vi opisujete Sremsku Mitrovicu u periodu kada ste postali gradonačelnik, a kako je vidite danas?
Ovaj grad se tri puta dizao i padao. Četvrti put se dešava da se grad ponovo oporavlja. Prvi put je to bilo u doba Sirmijuma, drugi put se desilo posle 1726. godine, kada je Austrougarska potisnula Tursku sa ovih prostora i treći put se desilo kada je grad postao samostalan 1881. godine, kada smo dobili, između ostalog i status grada. Posle Drugog svetskog rata počela je masovna industrijalizacija Sremske Mitrovice, a onda smo imali jednu nesreću sa ratovima, tranzicijama, sa svim čudima da u jednom danu, bukvalno, dve tri fabrike, gitanta, prestanu da rade i da dođemo u situaciju da smo imali oko trideset devet posto nezaposlenih lica u periodu 2006. i 2007. godine. To je tražilo hitnu intervenciju gradske vlasti i moralo se raditi puno na tome i tada smo prvi put primenili sistem grinfild investicija u Sremskoj Mitrovici. Zato danas Sremska Mitrovica ima najviše zaposlenih ljudi od 1989. godine.
Kada to pominjete, u tom periodu je Grad dobio značajne nagrade u toj oblasti i prepoznat je kao grad budućnosti u kategoriji do sto hiljada stanovnika?
Postoji tu jedna interesantna priča u vezi sa tim kada je 2012. godine prvi put Financial Times dao Sremskoj Mitrovici priznanje za privlačenje stranih investicija za manje gradove u čitavoj Evropi.Pomislio sam tada, pošto su vrlo brzo bili izbori, neko pokušava da napravi političku kompromitaciju, iako smo svi znali koliko smo radili prethodnih godina da privučemo investatitore. Nismo se mi borili za nagrade, borili smo se da ljudi rade. Onda je stigla prva nagrada, stigla je druga nagrada, stigla je treća nagrada, to godi, ali više od toga gode nova radna mesta i osamnaest novih fabrika ili što je tada barem petsto, šesto žena iz Laćarka dobilo po prvi put svoj posao, a porodica drugu platu.
Sada postoje nove industrijske zone i kompanije koje posluju. Da li je time zatvoreno pitanje oporavka gradske privrede?
To pitanje ne može da se zatvori, privreda mora da napreduje i jača. Kada razvijate investicije uvek mislite da je sve u industrijskim zonama, ali pre ili kasnije se zapitate gde su ljudi u svemu tome. Sve u ljudima. Džaba sve zgrade, ako nema ko će to da eksploatiše i održava kako treba. Grad Sremska Mitrovica sistemom dualnog srednjoškolskog obrazovanja je dao svoj puni doprinos i mislim da moramo da pređemo u kategoriju više. Grad je zreo za neke nove priče, nekad su se to zvali pogonski inženjeri, strukovni inženjeri, To je neophodno kompanijama koje su došle da rade u ovaj grad, to je neophodno Gradu Sremska Mitrovica da bi se profilisao, a to je najvažnije za decu da imaju način kako da se što više obrazuju i da svoja sva znanja koja steknu tokom školovanja implementiraju u privredi.
Koji realizovani projekti su po vašem mišljenju najvažniji?
Tu se samo radi o željama Mitrovačana, a želje nisu bile velike, bile su skromne. Neke stvari nisu mogle da se realizuju u zadnjih pedeset ili šezdeset godina, a sad su urađene. Pre svega, to je podvožnjak, koji je Grad sam finansirao. To je bio toliki finansijski izdatak u tom trenutku da se graničio s naučnom fantastikom. Ali ja sam uvek pristalica toga da ako nemate velike snove i želje i ako ne započnete to, nikada nećete ni završiti. U početku su svi mislili da će podvožnjak biti jedna velika provalija u koji će samo da se sliva kišnica. Danas imate jednu modernu saobraćajnicu koja povezuje dva dela grada. Druga stvar koja je jako važna sa aspekta razvoja mladih ljudi, to je gradski bazen na termalnu vodu. Koristili smo jedan resurs, geotermalnu energiju, koju ne znam da li iko koristi u Srbiji, osim banja. Mislim da treba koristiti takve stvari da troškove pretvarate u prednosti.
Kakva su očekivanja u pogledu infrastrukture?
Mislim da smo, što se tiče očekivanja u pogledu infrastukture najveći deo naših planova ostvarili. Sad nam predstoji razvijanje infrastrukture u oblasti obrazovanja, u oblasti kulture, u oblasti zdravstva. Volim da koristim jednu metarofu, da kao u video igrici prelazimo sa nivoa jedan na nivo dva. Rekonstrukcija Pozorišta, Bolnica, izgradnja sportske hale u Mačvanskoj Mitrovici, ovi vrtići, izgradnja jednog IT centra, to su neke stvari koje će nama pomoći da u budućnosti uvežemo obrazovanje, privredu i Grad. To je ono što poboljšava kvalitet života stanovništva.
Ekologija je postala ključna tema naših života. Kakav je vaš pogled na to?
Mislim da je najvažnije da mi potpuno naše građane obrazujemo kako da koristimo našu životnu sredinu. Šta Grad treba da uradi i uradiće, to je pre svega gradski prečistač otpadnih voda. Regionalnu deponiju smo uradili. Taj deo smo pokrili. Ali imamo jednu stvar da ljudi uvek misle da oni sve znaju pre svega zbog društvenih mreža. Zato to moramo učiniti transparentnim, da se na nekoliko mesta u gradu postave merni instrumenti, gde će svaki građanin na displeju videti šta se dešava u svakom trenutku u Sremskoj Mitrovici i njenoj okolini. Na taj način bićemo transparenti, mislim da će tako ljudi početi da veruju u sve to. Jedno je kada se to vidi u svakom trenutku na displeju, a drugo je kad se saopšti putem sredstava komunikacija.
Sremska Mitrovica poseduje ogroman turistički potencijal, ali postoji mišljenje da to nije dovoljno iskorišćeno.
Što se tiče turističkog potencijala Sremske Mitrovice, mislim da su ljudi apsolutno u pravu iz jednog prostog razloga. Kad se bavite masovnim zapošljavanjem i izgradnjom infrastrukture, onda je sledeći jedan korak u celoj toj priči, razvoj turizma. Sada imamo moderan Turistički centar, dostupan turistima. Mitrovica ima šta da ponudi i sve ono što imamo kao svoj istorijiski potencijal, pre svega oko Sirmijuma, moramo da uvežemo sa gastronomijom, jer uvek je to dobitna kombinacija. Postoji jedan projekat za koji se zalažem, to je SM bašta i SM food. To je jedan pionirski projekat gde u stvari pokušavamo da pokažemo koji su potencijali Mitrovice u pogledu hrane, koliko je ta hrana zdrava, ali ima i jedan obrazovni karakter. Svako dete u osnovnoj školi može dođe u tu mitrovačku baštu. Da vidi kako se uzgaja i paprika, i paradajz, i kupus i neke ratarske kulture, a sa druge strane da pokušamo da sve to što napravimo tamo implementiramo kao mitrovački brend.
Umeli ste brzo da reagujete kada su se desile neke nepovoljne okolnosti. Uzmimo za primer poplave 2014, kada je Sremskoj Mitrovici pretila velika opasnost. Da li ste čovek za vanredne situacije?
Ne znam. Samo znam da smo mi Mitrovčani zajedno pobedili sve vanredne okolnosti. Najveća pretnja gradu u ovom veku bile su poplave iz 2014. Godine. Već smo bili prihvatili da će grad biti pod vodom, ali ta potreba i želja sedam hiljada ljudi na keju tih majskih dana 2014. da odbrane svoj grad je bila neverovatna, svi su bili kao jedan. Kada to pominjem, ljudi su mislili pre četrdeset godina, kad se gradio nasip, kako su bezbedni za ceo život. Ali priroda je čudo, ona se uvek pogira sa nama i morate i vi da date svoj maksimum da biste odbranili čitav grad. Ja nikad neću zaboraviti kada smo mi u nekoliko sati morali da evakuišemo dvadeset dve hiljade ljudi iz priobalnog područja. Vi evakušete ljude iz svojih kuća, nikad ne zna da li će se oni vratiti ili neće. Ali mogu slobodno da kažem da nama nije ni pile stradalo u tim majskim poplavama. Maksimalan nivo voda u tom trenutku je bio za Sremsku Mitoricu 850 cm. Mi smo sad napravili jedan savremeni sistem odbrane od poplava, pomoću mobilnih panela, koji može da brani grad od najmanje 1000 cm voda. To moramo da uradimo i sa mačvanske strane koja je nešto viša od sremske, pa je sremska strana u slučaju poplave prva na udaru. To je jedna ozbiljna odbrana i mislim da je to za grad kao što je Mitrovica jako značajn,o jer vi branite kompletno staro jezgro grada. E sad, da li će to biti dovoljno za za vekove, to ćemo da vidimo, priroda je uvek surova.
Saobraćajna infrastruktura je izuzetno važna. Kako vidite to polje?
Što se tiče mitrovačkog saobraćaja, pre dvadeset godina je postojala kocka ili kaldrma kojom se ulazilo u grad. Ali danas imamo bulevar sa četiri trake koji je od početka grada do Laćarka. Kroz Laćarak imamo sada kvalitetnu saobraćajnicu. Ono što nam sledi, to je ozbiljna priča oko završetka auto-puteva oko Sremske Mitrovice. Bićemo jedini grad koji leži na tri autoputa: ovaj auto-put Beograd-Zagreb, koji postoji, novi auto-put koji se gradi od Kuzmina do Sremske Rače i novi auto-put koji povezuje Novi Sad, Šabac i dalje Loznicu. On prolazi kroz Jarak, to svi zaboravljaju. Mi moramo u skladu sa tim da razvijamo svoje infrastrukturne planove, da napravimo jednu obilaznicu oko Mitrovice, koja će obići Laćarak i napravimo još jedan novi most da spojimo Sremsku Mitrovicu i Mačvu. I to je posao za narednih par godina za lokalnu administraciju.
Kako Mitrovica dalje privredno treba da se razvija?
Ovaj razvoj infrasturkture, koji sam pomenuo će dovesti do jedne nove pojave. To je razvoj logistike na prostoru ovog grada i ja očekujem velike investicije velikih logističara iz čitavog sveta. To možda deluje sad pretenciozno, ali verujte mi, to će biti, jer kada vežete tri auto-puta i reku Savu, to je jedan neverovatan potencijal. Mi danas imamo robno-kontejnerski terminal koji se nalazi na reci Savi. On je još uvek ograničenog kapaciteta zato što mora da se završe velike investicije kod Šapca, posle čega reka Sava dobija svoj puni kapacitet, a mi jednu novu i važnu poziciju na putu između Evrope i Balkana. Biću smeo da kažem da nam je nebo granica.
Za kraj, kako biste nekome opisali Sremsku Mitrovicu?
Neka ljudi vide i procene sami. Ljudi koji dođu prvi put u Mitrovicu ili drugi, treći, pa su bili pre dvadeset godina, pa došli sad, mogu sami da vide da je grad potpuno drugačiji. Nama treba da stane do toga šta sami Mitrovčani i svi stanovnici, bilo da su iz Laćarka, Noćaja, Kuzmina, Ravnja, Martinaca, bilo kog drugog mesta, šta oni misle o tome. Ali mi se čini da ljudi dobro reaguju na sve to jer u krajnjoj liniji ne bi nam dali nekoliko puta poverenje da realizujemo svoje planove. Dalji razvoj znači da zadržimo ove postojeće industrijske kapacitete, da odemo u jedan drugi nivo kao u video igrici, da radimo na razvoju obrazovanja, na razvoju nauke, jer ovaj grad to zaslužuje i da više nikad ne dođemo u poziciju da moramo sve da radimo ispočetka.