U moru informacija koje su nam svakodnevno dostupne, veliki broj ljudi i odustane, jer im se čini previše komplikovano. Kada malo bolje razmislimo, zapravo i nije toliko komplikovano i teško, a ako pitate Vladimira Kneževića iz Subotice koji je odlučio da muzičku karijeru ostavi po strani i u potpunosti se posveti osnivanju porodične picerije, potrebno je vrlo malo. Kako Vladimir kaže, potrebno je voleti ono što radite, jer kada radite ono što volite vi zapravo i nemate osećaj da radite i nema boljeg recepta za uspeh od toga. U skromnom podrumu Vladimirove kuće, koji je sada uređen za potrebe porodične picerije, šire se najlepši mirisi koje možete da osetite, a Vladimir nas je sa svojom porodicom dočekao kao pravi domaćin. Meze na stolu, uz naravno domaću rakiju koja je obavezna, a dok se pica peče popričali smo sa Vladimirom o tome kako je došao na ideju da osnuje piceriju.
“Pa jednostavno dođe vreme kada shvatite da morate nešto uraditi kako biste napredovali. Ili to ili da stagnirate i cupkate u jednom mestu i da se snalazite kako znate i umete. Što bi rekli, preživljavate. To nikako nije bila opcija za mene, pogotovo kada imam dvoje divne dece i treće na putu. Oduvek sam nekako bio vezan za muziku i muzika će zauvek živeti u meni, to je moja ljubav. Bio sam u bendu, sarađivao sam sa poznatim muzičkim imenima poput Mileta Kitića ali sam ipak odlučio da to na neki način ostavim po strani i pokrenem nešto svoje. Zašto baš picerija? Pa hrana je ljubav. Znate onu staru izreku da ljubav na usta ulazi? To je i istina. Oduvek sam hteo neki biznis sa hranom i prošle godine sam konačno doneo odluku da ostvarim svoj san i otvorim piceriju. Bilo je teško, jako teško pogotovo jer krećete od nule. Bilo je tu i neprospavanih noći i pitanja da li sam doneo dobru odluku, da li da odustanem ali nisam. Pogledam suprugu i našu decu i oni su moja snaga i motivacija. Pokrenuti porodični biznis nije lako ali uz puno truda, rada i ljubavi prema onome što radite, sve je moguće”, objašnjava Vladimir Knežević.
Nismo mogli da ne pomislimo, zašto baš pica od svih mogućih jela. Dok se mi pitamo, Vladimir donosi sveže pečenu picu iz peći i sve nam je odmah bilo jasno. Čisto savršenstvo! Njegova supruga mu je glavni oslonac i podrška. Zajedno neumorno rade 24 časa cele nedelje i kako kažu nije im teško.
“Pa jeste, supruga je moj glavni oslonac i mi smo tim, radimo zajedno, međusobno se pomažemo i što bih rekli, mi smo dobro podmazana mašina. Odlučio sam se baš za picu jer mi je zaista fascinantno jelo koje imate svuda u svetu i u koju god zemlju da odete, svaka ima neku svoju čar i drugačiji ukus. Tako je i kod nas i nije bitno da li su slatke ili slane. Inovacija je ključ za uspeh. Vi kada pravite picu ili bilo koje drugo jelo, to je sveti čin i svaki sastojak se bira sa puno ljubavi. Mi želimo da naše mušterije osete u svakom zalogaju, sa koliko ljubavi je ona spremljena. Priznajem, nije lako 24 sata biti u poslu, ali kada vam mušterija kaže da u životu nije jeo bolju picu, pa ima li lepšeg komplimenta od toga?”, objašnjava kroz smeh Vladimir Knežević za Subotica živi.