Bogoljub Karić je u gostovanju na televiziji K1 posebnu pažnju posvetio događajima iz svog poslovnog, političkog, kao i privatnog života, pa je tako govorio o poznanstvima sa nekadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i premijerom Zoranom Đinđićem.
"Jednog dana sedeo sam sa Sašom Tijanićem u 'Mažestiku' i jeli smo pasulj. Imali su fantastičan pasulj, ali su ga služili u malim tanjirima i tražili smo još jednu porciju. U tom trenutku zazvoni mi telefon i zove me Slobodan Milošević, pita me gde sam i ja kažem u 'Mažestiku'. Kaže mi: 'Ti si sigurno ručao, a ja pitam šta treba'. Kaže mi: 'Dobio sam dobro prase, ali sam sam kod kuće, a ne volim sam da ručam', a ja mu kažem: 'Ja sam sa Tijanićem na ručku, ali ostavljamo sve i dolazimo kod vas'. Kaže: 'Može, ali bez Tijanića, a ja pitam kako bez Saše?' Milošević dogovara: 'Znaš ti dobro šta ja mislim o njemu i on o meni', a ja kažem da baš zato treba da se upoznaju i vidi da je Saša odličan čovek. I odlazimo zajedno. Jeli smo, popili dve flaše vina, bio je i neki viski. Završili sa prasencetom i počne priča. I Saši bude u početku malo neprijatno, ali ja ga ohrabrim. Bio sam uvek slobodan u komunikaciji, sa svima, jer nemam razloga ništa da krijem. Kada je Saša počeo da priča, to je bilo neviđeno, nema šta nije rekao", rekao je Karić.
On je opisao detalje ručka na kom je bio sa Miloševićem i Tijanićem rekavši da je Milošević sve vreme ćutao i slušao Tijanićeve kritike jedno 15 do 20 minuta, a da je potom rekao "Ja sam ti rekao da mi ovog čoveka ne dovodiš u kuću".
"Kazao sam mu da sam to namerno uradio, jer kada ti gost dođe u kuću morate da ga slušate. Pošto Saša sve zna i nema iskusnijeg novinara, zbog svega što je rekao i svih kritika koje je uputio, da ništa ne valja Mirkova vlada, a to znači vi, ja predlažem da vi Sašu postavite za ministra informisanja da pokaže šta zna. Da vidi šta je vlast i država, da nije to igra. I Milošević kaže: 'Interesantna ideja'. Nedelju dana kasnije oni se dogovore i postave ga za ministra informisanja. I tako je Tijanić postao ministar", rekao je Karić.
On se potom osvrnuo na svoju političku karijeru i poziciju ministra bez portfelja koju je imao u tadašnoj vladi.
"Bio sam ministar bez portfelja, dovodio sam u Srbiju najveće svetske fabrike. Doveo sam Marlboro, sve pivare, ali je Milošević tada odlučio da krene u rat. Ništa nije uradio šta je obećao i tada se mala Srbija suprotstavila NATO snagama. Ali, taj veliki NATO je tražio da se potpiše mir sa Miloševićem. Mi smo gubitnici što smo dozvolili sebi da uđemo u rat, to je ludost i glupost. Ali neka satisfakcija je bila da su UN donele odluku da KiM ostanu u sastavu Srbije, simbolično. Nažalost, sve je to posle rastureno", naveo je Karić.
Bogoljub Karić detaljno je govorio o poznanstvu sa predsednikom Vlade Srbije, Zoranom Đinđićem koji je ubijen 12. marta 2003. godine u Beogradu. On je otkrio detlaje razgovora sa Đinđićem o Kosovu i Metohji.
"Osim Đinđića me niko nije pozvao da me pita za Kosovo. Formirali smo tada tim i Zoran je govorio: 'Ako sad ne rešim pitanje Kosova i Metohije, dok mogu sada da pozovem Pauela i Šredera telefonom i ako ne ubrzam prijem u EU, nikada nas neće primiti. Najbolje rešenje bilo je da svi uđemo u EU, i tu niko više ne bi bio u opasnosti, imali bismo zajedničku sudbinu, život i mir'", rekao je Karić.
Potom je istakao da ga nijedan političar iz Srbije nije zvao da se sa njim konsultuje o pitanju Kosova i Metohije.
"Mene od tada više niko nije zvao. Voleo bih da naš predsednik ode na doručak u Prištinu i direktno razgovara, da oni dođu ovamo. Da mi rešimo sve kao ljudi, a ne da nam čupaju uši iz Evrope. To je sve Srbija, do juče smo živeli zajedno i ne vidim zašto naša deca ne bi mogla da žive zajedno. Ja bih peške otišao do Prištine, sve bih uradio. Bio sam prvi koji je organizovao industrijalce i preduzetnike da se sretnemo u Prištini 2000. godine. Mogu isto to da uradim i sada, ali neko treba da mi to kaže, da me pita. A niko to ne govori", govori Karić.
Podsetimo, Bogoljub Karić rođen je 17. januara 1954. godine u Peći na Kosmetu. Zajedno sa tri brata i sestrom osnovao je porodičnu fabriku "Braća Karić" u Peći 1971. godine. Takođe je direktor i vlasnik privatnog "BK" univerziteta. On je u vladi Mirka Marjanovića bio ministar bez portfelja. Od 2006. godine bio je u egzilu, a u Srbiju vratio 30. decembra 2016. godine nakon skoro 11 godina.
(MONDO)