Prvo je počela kao kolekcionarka šešira, skupljajući one koji se lako mogu pronaći u raznim buticima do onih koji su rariteti, pa danas ima primerke stare i po jedan vek.
Shvativši da u Srbiji nema mnogo ljudi koji se bave ručnom izradom šešira na drvenim kalupima i da nema priručnika za pravljenje šešira, počela je sama da proučava ovu veštinu i da polako pravi svoj prvi šešir. To je bila toka, koju ponosno nosi i čuva a za koju joj je bilo potrebno čak šest meseci kako bi od jedne krpe postala forma.
“Trebalo mi je nešto da me ljudi vežu za to a ne za invaliditet - to su bili šeširi. Od 2011.godine ja sam bila samo kolekcionar šešira gde sam imala od “kineza” do markiranog šešira. Danas imam i raritete stare po jedan vek. U Srbiji jako malo ima ručno rađenih šešira. Jako je malo nas koji pravimo šešire na starim drvenim kalupima. Nema priručnika o šeširima pa sam 2014.godine krenula da istražujem. Šest meseci je trebalo da moj prvi šešir dobije formu i upotrebnu vrednost.”
Kao diplomirana ekonomistkinja, Sonja Simeonović radi u administraciji u IT sektoru, pa kaže da je pravljenje šešira ipak samo hobi koji je ispunjava, ali i da je njen prvi ručni rad bio vezan zapravo za pletenje prstima.
“Pletenje prstima sam počela 2013.godine kad sam kao matori student koji beži od knjige, krenula da volontiram u “Ehu”. Tu sam naučila pletenje prstima i to je moj prvi ručni rad. Mislim da je pletenje prstima jako dobro za motoriku, mogu ga i deca raditi a mogu i stari. Ne postoji mogućnost povrede. Ja sam ga kao osoba sa invaliditetom bez problema savladala.”
Sonja radi na izradi samo ženskih šešira jer smatra da ima veću slobodu ukrašavanja nego kada su u pitanju muški šeširi. Pored toga, počela je da dizajnira i turbane a posebno je raduje što je pronašla odgovarajući materijal koji čini da turbani mogu da se nose i leti.
Trenutno, kako kaže, možda najviše radi na fascinatorima, jer oni mogu da se nose tokom cele godine i najveću slobodu ukrašavanja, zapravo, oseća kod njih.
Ne broji koliko je šešira do sada napravila i mada nisu svi ljubitelji šešira i ne nose ih, na njene kreacije svi lepo reguju pa je do sada imala nekoliko izložbi i revija.
Sve je počelo kao hobi, ali Sonja Simeonović, prava “dama od šešira” ili kako sebe naziva “Šeširdžija” danas svojim kreacijama krasi prizore na novosadskim ulicama i čini da ova veština i umetnost u Srbiji i dalje živi.