Naime, Sanja pravi “srećna ogledala”. Posebna su po tome što ih Sanja pravi uz mnogo ljubavi, ukrašava ih prirodnim materijalima i predmetima iz prirode, kao i svojim i uspomenama svojih prijatelja. Uz lep domaći sok od nane koji je sama napravila, Sanja je ispričala kako su “Srećna ogledala” nastala, ali i šta je za nju pojam sreće.
“Za mene je sreća unutrašnji mir i život u skladu sa svime oko nas. Srećna ogledala su nastala slučajno. Imala sam viška vremena i htela sam sinu da napravim ogledalo. To se raširilo društvenim mrežama, tako je došlo i do prve izložbe sa koje su svi izašli sa osmehom na licu i tako su ogledala postala srećna. Počela sam tako što sam imala neke uspomene sa Jadranskog mora, tamo sam i pronašla svoju umetničku nit. Školjkice i kamenčići u prozirnoj vodi su za mene bile fascinirajući doživljaj, a uvek sam znala da ću uspomene koje sam skupljala da ugradim negde. Ogledalo je predmet koji svako ima u kući i svaka moja prijateljica kada se ujutru pogleda, prvo pomisli na mene, što izaziva radost”, kaže Sanja za Sremska Mitrovica živi.
Sanja je imala nekoliko izložbi, a rad je složen i dugotrajan. Ipak, kaže da ništa nije teško. Ona sebi napravi lep sok, pusti finu muziku, upali mirišljavi štapić, prospe školjke ispred sebe i počinje neobična umetnička nirvana. Ponekad joj svrati neko od prijatelja ili komšija, pa kroz razgovor ideje naviru. Ističe da je važno da se ljudi nečim bave kada imaju viška vremena, jer kreativnost i kanalisanje umetnosti u sebi pojavača kvalitet života.
“Moja preporuka svima, a posebno ženama je da se bave nečim i kanališu umetnika u sebi, kojeg svi imamo. To pojačava kvalitet života. Svako ogledalo je drugačije, u svako je ugrađena druga energija, ali ja mislim da je cela primenjena umetnost takva. Ovo je počelo iz uspomena koje sam skupljala, da kada pogledam u ogledalo da se setim gde sam i s kim bila, a to je jedino važno. Treba živeti u skladu sa prirodom, ne iskorišćavati je i uzimati iz nje samo ono što sama daje”, zaključuje Sanja.