Prema tabeli specijalizovanog sajta "Global fire power", Srbija se po naoružanju nalazi na 61. mestu u svetu i zauzima najbolje mesto od svih država bivše Jugoslavije, čak je i jednu poziciju ispred Hrvatske. Analitičari ocenju da ovaj portal rangira zemlje na osnovu više od 50 kriterijuma s tim što, kako kažu, ne uzima u obzir veoma važan aspekt: članstvo neke države u vojnom savezu.
Lidersku poziciju i dalje drži SAD ispred Rusije dok je treća Kina. U prvih 10 na tabeli GFP-a su još Indija, Japan, Južna Koreja, Francuska, Velika Britanija, Pakistan i Brazil.
Kada je reč o širem regionu Srbije, od naše države bolje su plasirani Grčka, Rumunija i Mađarska, sve tri članice NATO.
Rangiranje zemalja vršeno je na osnovu specijalnog indeksa.
"Rangiranje na GFP listi formira se na osnovu više od 50 različitih kriterijuma koji su grupisani u devet osnovnih kategorija. U slučaju Srbije, osam kategorija, jer nemamo ratnu mornaricu kao zaseban vid oružanih snaga. U okviru njih razmatraju se kako stanje u ljudstvu i tehnici u jedinicama Ratnog vazduhoplovrstva i Kopnene vojske, tako i finansijska snaga države, potencijal prirodnih resursa, geografske odlike, pa čak logistički i infrastrukturni kapaciteti poput aerodroma, luka, mreže autoputeva i železnice", naglašava vojni analitičar, Vlade Radulović.
Kako kaže, iako je veliki broj kriterijuma nesumnjivo doprineo u načelu objektivnom pozicioniranju zemalja pojedinačno, postoji ipak nekoliko stavki koje bi itekako uticale na konačni poredak na aktuelnoj listi.
"GFP lista recimo kao kriterijum ne uzima članstvo neke države u vojnom savezu što je itekako važan aspekt. Segment kolektivne bezbednosti i ugovori koji sadrže obavezu odbrane svoje članice po principu "napad na jednu članicu, napad je na ceo savez" u velikoj meri utiču na resurse i potencijal na koji se u slučaju sukoba može osloniti neka zemlja", podvlači Radulović.
Radulović ističe da se "ni nuklearni potencijal države ne uzima kao kriterijum što dodatno utiče na objektivno posmatranje rangiranih zemalja".
"Na kraju, pored još nekoliko "manjkavosti" uslovno rečeno, lično smatram i da je segment navedene količine naoružanja takođe vrlo upitan. Naime, iako ova stavka postoji kao kriterijum i brojčano je iskazana, nigde se ne navodi šta od tih brojki predstavljaju sredstava u operativnoj upotrebi, koliko je sredstava i tehnike u rezervi, a šta je otpisano i proglašeno neperspektivnim. Naravno, uvek je upitno i da li je baš sve navedeno "u brojku i komad" tačno", smatra vojni analitičar.
Kako je naša zemlja visoko rangirana
Radulović objašnja zbog čega je naša država najbolje rangirana od svih zemalja bivše Jugoslavije.
"Kada je reč o našoj zemlji, povećana izdvajanja za vojsku i višegodišnji proces modernizacije rezultirali su činjenicom da je Srbija u poslednjih nekoliko godina uspela da pretekne Hrvatsku i zauzme, a zatim i zadrži prvo mesto kada je reč o zemljama bivše Jugoslavije", ocenjuje Radulović.
Međutim, to ne znači da treba da budemo euforični.
"Ne treba govoriti da smo najjači na Balkanu, jer smo po vojnoj moći daleko ispod Grčke, Rumunije pa i Turske ako je svrstamo u balkanske zemlje. Dakle iako pojedinačno imamo najveću vojnu moć i najveći vojni budžet u odnosu na ostale države nekadašnje SFRJ ipak treba imati u vidu da su one gotovo sve članice NATO što itekako ima svoju težinu i značaj", ističe Radulović.
Podsećanja radi, 2020. godine Srbija je bila na 65. mestu, dok je Hrvatska bila na 69.poziciji, što ukazuje i da u Hrvatskoj raste trend vojnog budžeta.
(MONDO/Blic)