Kao jedna od sto najboljih, dobila je priliku da bude deo programa “Najboljih 100”, koji joj pružio stalno zaposlenje i željenu specijalizaciju. Tamara Vetmić je mlada lekarka, koja je pokazala da je uspeh srazmeran trudu i umesto velikih kliničkih centara, izabrala je svoj rodni grad, Sremsku Mitrovicu. Sada radi na odeljenju za akušertsvo i ginekologiju Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici. Razgovarali smo sa doktorkom Tamarom i ona nam je dala odgovore na pitanja zašto je izabrala ovaj grad i zašto mladi po završetku studija treba da ostanu u svom rodnom mestu i tu prave velike životne planove.
Zašto si izabrala Sremsku Mitrovicu za svoju lekarsku praksu?
Nikada se nisam previše ni razmišljala šta da izaberem. Mislim da je sled okolonosti bio jasan, porodica, momak, odavde sam i ovde sam svoja na svom. Nisam previše analizirala i stavljana na papir šta mi se više isplati. Bilo je jednostavno i jasno da želim da radim ovde, a onda se prilika i otvorila.
Zna se da je medicina vrlo težak fakultet. Postoji li poseban razlog zašto si izabrala baš ovaj poziv?
Interesantno je da sam u gimnaziji pohađala društveni smer, koji nije srodan sa medicinom. Međutim, nekako su usmerenja otišla prema medicini, a na početku studija nisam osetila da zbog srednjoškolskog obrazovanja nešto ne mogu da postignem. Tako sam odabrala, ali ponovo bih isto birala.
Pripremaš se za specijalizaciju. Šta si izabrala?
Prvobino sam po zaposlenju radila na urgentnom prijemu Opšte bolnice, tu se “zanat kali”. Izabrala sam ginekologiju i akušerstvo. Imala sam nekoliko želja tokom fakulteta i periodično ih menjala. Kada su me izabrali u projekat “Najboljih sto”, razmislila sam šta mi je izazvalo najlepša osećanja tokom studija i definitivno je to bio porođaj kom sam tokom prakse prisustvovala u novosadskoj “Betaniji”. Ovo je dovoljno široka grana u kojoj mogu i naknadno da se pronalazim, usmeravam i uže specijalizujem.
Medicina može da bude i potresno zanimanje, ali u grani koju si ti izabrala ima mnogo lepih stvari. Je l’ to imalo uticaja na izbor?
Ima svakako tih stvari, pogotovo akušerstvo, koje je u suštini rad sa zdravim ženama. Ima mnogo odgovornosti, ali posao bez odgovornosti ne postoji, ja bih odgovorno pristupila gde god da radim i da to nije medicina. Nekako tu stranu ne analiziram previše i prihvatam je. Imaćemo svoje mentore, starije i iskusnije lekare koji će biti tu da nas nauče i pruže savet, to je velika prednost.
Kakav je osećaj kada pozovu i kažu, Tamara, vi ste u među sto najboljih mladih lekara u Srbiji, dođite u Palatu Srbija da vam predsednik Republike uruči priznanje?
Osećaj je sjajan i neverovatan. Moram da kažem da to nije palo sa neba. Dobro znam koliko sam se i namučila za to, trudila i odrica (ali ničega nisam ostala željna). Mislim da je zasluženo i lep je osećaj.
Kada kažemo “Sremska Mitrovica živi”, na šta te to asocira?
Asocira me na moj rodni grad u koji sam se rado vraćala i za vreme studija. Smatram da je grad mogućnosti za sve nas, svakome ko želi da bude ovde. Smatram da ne treba ulagati trud samo da se ode negde, ovde može lepo da se živi kao svoj čovek, a to su i moji ciljevi i ambicije.