Trinaestogodišnji dečak i dvadesetjednogodišnji U. B. zauvek su promenili lice srpske porodice. Posle dva masakra u Beogradu i okolini Mladenovca više ništa nije isto. Gde nam se "zaglavila" porodica? Šta radi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i gde je bilo 3. maja? To su ovog jutra u 'Uranku' na televiziji K1 bila pitanja za ministarku Dariju Kisić.
O tragediji u 'Ribnikaru'
Ministarka Darija Kisić kazala je da su svi nakon tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar"imali instinktivnu potrebu da vide svoju decu i svoju porodicu, svoje roditelje.
"Svi su zapitali kako se ovo desilo, pokušavali su naći neke razloge, potencijalne 'okidače' u prošlosti ovog deteta koje bi moglo dovesti do tragedije. Nas su zvali da pitaju da li imamo podatke iz centara za socijalni rad o tome da li su roditelji razvedeni, da li je bio dete iz prvog braka... Sve su to bile dezinformacije. Da li je nekome lakše da prihvati činjenicu da se sve ovo desilo ako je bila prisutna neka porodična tenzija? Konkretno, i kod ovog dečaka sticajem okolnosti desile su se određene stvari koje su bile zabeležene u centru za socijalni rad. Bilo je to zbog koškanja u školi glume, u petom razredu, i tada je zbog povrede usnice odreagovao ceo sistem. Pozvane su nadležne službe, aktiviran centar za socijalni rad, urađena detaljna procena porodica oba dečaka koja su se pokoškala i doneta su detaljna mišljenja. Odreagovalo se kako treba. Na primeru škole, taj dečak nema nijedan uočljivi "triger" za takvo ponašanje. Dečak je trenutno u zdravstvenoj ustanovi, na dečjoj psihijatriji", rekla je Kisić i dodala:
"Mi smo naravno uključeni. Kod maloletne osobe za bilo kakvo uzimanje izjave, informacije ne mogu da se dobiju ako nije prisutan roditelj ili neko iz centra za socijalni rad. Ovde je centar za socijalni rad prisutan od prvog momenta. U skladu sa svim procedurama veštačenja morate da imate saglasnost roditelja za maloletno dete. Prvi je otišao centar za socijalni rad u stan gde su bile njegova majka i sestra, obavio razgovor, ukazao na potrebu davanja saglasnosti za lečenje, informisao majku. Odigrao je ulogu spone između relevantnih aktera", kazala je ministarka na televiziji K1.
Kisić je rekla da je ovo je izuzetno stresna situacija koja zahteva potporu, usmeravanje i različite vrste nadzora. "Svakodnevno smo u kontaktu sa porodicom dečaka. Kratak je vremenski period prošao od tragedije, i biće se dugo u kontaktu. I tako je u svakom pojedinačnom slučaju. Ljudi iz centara za socijalni rad su ljudi koji rade jako teške poslove, a u medijima su anatemisani. Svaka osoba koja dođe u Centar za socijalni rad ima neku muku. Svakome se prilazi na način koji je najbolji u tom momentu, ali treba da se kazne oni koji ne rade dobro posao."
Nije nadležnost centra za socijalni rad koliko će negde neko biti zadržan, kazala je ministarka za brigu o porodici. "A pogotovo ne da li će neko biti zatvoren. Pre svega imamo pravni sistem, i u slučajevima maloletničke delikvencije rad centra za socijalni rad je usmeren na privremeni smeštaj takvog deteta. Privremeni smeštaj traži se tamo gde nema odgovarajućeg roditeljskog kapaciteta, pa se maloletni delikventi smeštaju u instuiticije socijalne zaštite, određuje starateljstvo centra za socijalni rad, ili hraniteljske porodice. Ali, to nije deo ove priče. Dečak je u delu dečje psihijatrije. Ne može da se desi da ovaj dečak bude pušten kao što pišu mediji. On je u zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju ugrožavanje okoline ili potencijalno ugrožavanje okoline, čitav niz relevantnih aktera je uključen. Nije ništa tako jednostavno. Govorilo se mnogo prevenciji, ali kako u ovom slučaju prevenirati kada nismo pronašli uzroke? Dete je iz socijalno kompetentne porodice visokobrazovanih rodtelja koji lepo zarađuju, i to pokazuju sve procene centra za socijalni rad. Tiršova je zbog saniranja rane na usni pre dve godine, zbog potencijalnog vršnjačkog nasilja, obavestila policiju i po difoltu se odmah uključio centar za socijalni rad i obavio nadzor. Kao što je dugo postojao niz okidača koji su doveli do ovoga, i procene veštaka različitih oblasti trajaće duži vremenski period", kazala je Darija Kisić u "Uranku".
Nije se upisala u knjigu žalosti
"Nisam se upisala u knjigu žalosti. Ko je taj ko određuje kako se žali i gde se žali? Prvo veče sam sa ćerkom otišla i ponela cvet, nošena tugom u toj ulici te noći. Nisam imala strategiju, to mi je bio osećaj. Jel mislite da ko se upisao da tuguje više od onog ko se nije upisao? Ovaj događaj je upisan u knjigu žalosti u našim srcima. To će večno biti tako", rekla je Kisić.
Vraćanje dece u "Ribnikar"
Darija Kisić kazala je da je to jako osetljiv postupak. "Potrebno je postepeno vraćanje u svakodnevne aktivnosti, fleksibilnost i individualnost prilikom reakcija. Život mora da se nastavi koliko god to surovo zvučalo. Moramo se vraćati u rutine i pronaći snagu, i nikada ne zaboraviti šta se desilo. Život njihovih porodica neće nikada moći da se sastavi, to je doživotna tuga. Svi koji idu u tu školu osećaju ogromnu teskobu. Ono što i sebi i drugima govorim je da moramo da imamo više vremena za svoju porodicu. Kada je sve u redu sve nam se podrazumeva, i to da su nam deca vesela, zdrava i poslušna. Pozabavimo se kada nešto nije u redu, a trebalo bi da cenimo svaki trenutak i svaki dan sreće, pa i plača sa decom, pa i onda kada oni nama nisu zadovoljni, jer to je naš blagoslov", rekla je ministarka u "Uranku" na televiziji K1.
Ministarka Darija Kisić danas je u "Uranku" kazala da smo mi narod koji je u biti tradicionalan sa i te kako izraženim porodičnim vrednostima i da ne smemo ni da pomislimo da se u pogledu porodičnih vrednosti u Srbiji nešto promenilo.
"I ne smemo ni da pomišljamo da je to sada drugačije. Da, promenio se način života. U odnosu na našu decu mi jesmo i faktički rođeni u prošlom veku, i sve je apsolutno drugačije, ali i naši roditelji i njihovi roditelji imali su svoje izazove. Ne možemo nažalost da kažemo da se i pre nisu dešavale različite tragedije, zlostavljanja... O tome se malo znalo, da budemo iskreni. Mi sada u realnom vremenu praktično imamo prenos događaja i informacija. To je jedna od prednosti ali trebalo bi to usmeriti u tom pravcu da ide u našu korist. Ne da još neku veću paniku izazovemo ili da mediji budu sredstvo ili alat za obračune. Ne možemo mi zaustaviti 21. vek, već se treba zapitati šta sve prethodi tome da naše dete provede toliko vremena ispred ekrana. Da gleda određene sadržaje koje ne bi trebalo... To je čitav niz faktora", rekla je Kisić.
(MONDO)