Bio je te 2019. najstariji donor bubrega koga su imali na Vojnomedicinskoj akademiji, a to je i ostao. I otac i sin iz beogradskog naselja Krnjača su i dan-danas dobro, oba bubrega rade ko "švajcarac".
Agonije je krenula pred Novu 2017, kad je Nenad imao mnogo visok pritisak, ali i visok kreatinin, te mu u KBC Zvezdara saopštavaju da mora da krene na dijalizu.
- Ali ipak ne počinjem s dijalizom, misleći da ću to nekako sam popraviti, a ne znajući da za to nema šanse. Šest meseci kasnije mi je pozlilo, kreatinin je otišao u nebesa - mora dijaliza. Izguglam i shvatim da je peritomeunska (preko trbušne maramice, prim. nov.) bolja nego hemodijaliza. I u gradskoj bolnici me operišu, ugrade sve što treba, te krenem s peritoneumskom - priča za Kurir Nenad, koji je do tada bio vozač kamiona, a potom je morao u invalidsku penziju u 44. godini.
Na VMA se prijavljuje za kadaveričnu transplantaciju bubrega, onu od preminulog donora.
- Međutim, ubrzo shvatam da nema šanse da dođem na red jer je lista duga, a donora praktično ni nema. Tražimo bubreg od živog donora, javlja se otac, rođen 1943, koji ima stent, ali se dobro osećao. Uradili smo tipizaciju u Institutu za transfuziju krvi, ispostavilo se da se poklapamo, a otac je dugo bio na ispitivanjima na VMA i utvrđeno je da može da bude donor. Transplantacija je urađena 19. juna 2019 - objašnjava Nenad i dodaje da su mu dosta pomogli doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, i dr Jelena Tadić.
Otac časa nije časio da mlađem sinu i ocu dvoje njegovih unučića podari bubreg.
- Kad sam krenuo u operacionu salu, smejao sam se kao da idem na svadbu. O sebi nisam ni razmišljao, važno mi je bilo da Nenad bude dobro. I sve je bilo super - i pre i tokom, pa i posle operacije, kao što je i sada - kaže za Kurir Radiša, koji je nedavno radio i analize:
- Imam 80 godina i bubreg mi odlično radi.
Nije bilo toliko strašno, dodaje Nenad, kao što ljudi pričaju.
- Normalno je da imaš pritisak da li će sve da prođe u redu, ali su zaista na VMA stvorili atmosferu bez tenzije. Uostalom, kad znaš da si u vrhunskoj bolnici i da su ovde šanse da ne uspe manje od jednog procenta, odmah se osećaš bolje - navodi Nenad, pa dodaje:
- Odlično sam, moram da se pazim prehlada, kao i šta jedem, ali normalno živim. Pijem imunosupresivnu terapiju i na svaka tri meseca idem na kontrole na VMA.
Nefrolog dr Jelena Tadić, koja je Nenadov ordinirajući lekar, ističe da je otac bio jedina opcija za živu srodnu transplantaciju bubrega, kao i da donora u tim godinama do tada nisu imali.
Dr Katarina Obrenčević
U ovoj godini 22 žive i šest kadaveričnih transplantacija Nefrolog doc. dr Katarina Obrenčević, načelnica odseka za transplantaciju bubrega u Centru za transplantaciju solidnih organa, ćelija i tkiva VMA, najpre ističe da je sa 22 žive transplantacije i šest kadaveričnih, koliko je na VMA urađeno od početka godine, ipak zadovoljna. Mada, kako navodi, broj kadaveričnih bi trebalo da bude veći, što ne zavisi od lekara, nego porodica potencijalnih donora.
- Nažalost, ne mogu ni svi dijalizirani pacijenti na transplantaciju. Nekima su zbog dugogodišnje dijalize toliko loši krvni sudovi da presađivanje više nije ni moguće. A morate imati zdrave krvne sudove jer transplantacija podrazumeva povezivanje krvnih sudova tog doniranog bubrega i krvnih sudova male karlice. I ako su na njoj suženi krvni sudovi, ako ima puno plakova, bubreg koji ste povezali neće dobro raditi. Što je duži period na dijalizi, to je veća mogućnost da se krvni sudovi oštete - kaže za Kurir dr Obrenčević.
Imaju i određeni broj pacijenta kojima su uradili tzv. predijaliznu transplantaciju, živu transplantaciju u trenutku kad su bili pred otpočinjanjem dijalize.
- Na taj način su pacijenti sačuvali krvne sudove. Ni sama transplantacija, usled jake imunosupresivne terapije na kojoj su doživotno ti pacijenti, nije baš bezopasna po kardiovaskularni sistem, ali je to daleko manje njego kod dijaliziranih pacijenata - navodi dr Obrenčević i dodaje da i sami pacijenti na dijalizi dosta mogu da učine za sebe pravilnim načinom ishrane, unosom tečnosti:
- A posebno mogu da učine dobro sebi održavanjem hipertenzije pod kontrolom i terapijom, jer visok pritisak koji se ne leči u dužem vremenskom periodu dovodi do popuštanja bubrega i dijalize, a oštećuje i srce i oči.
- Otac je imao 76 godina, infarkt srca 2010, pa mu je stavljen stent, imao je i predijabetes, koji nije apsolutna kontraindikacija za transplantaciju, kao i blagu hipertenziju. Nenad je imao 43 godine, dakle bio je prešao 40 godina, a budući da nije bilo druge mogućnosti za živog donora, razmišljali smo da oca ne isključimo kao potencijalnog davaoca dok ne sprovedemo ispitivanja. U stručnoj literaturi u SAD i Evropi opisuju se stariji davaoci, ali kod njih je transplantacioni program vrlo razijen i imaju mnogo takvih slučajeva. Vaskularni hirurg prof. dr Aleksandar Tomić inicijalno je imao bojazan da ne dođe do komplikacija. Nakon što je obavio razgovor s porodicom i pojasnio sve moguće rizike transplantacije, par je prihvatio rizik i kad imate tako čistu situaciju, sve je mnogo lakše - objašnjava dr Tadić za Kurir i dodaje:
- Urađene su sve analize. Imali smo i saglasnost kardiologa da pacijent, iako je u godinama, može proći anesteziju. Takođe, analize su pokazale da će mu taj jedan bubreg biti dovoljno dobar do kraja života, a da će drugi biti dobar za sina. Prva važnija stvar nakon transplantacije je da ne dođe do ranih hiruruških komplikacija. I stvarno nismo imali nijednu iako su moguće vrlo ozbiljne komplikacije - navodi dr Tadić.
Ističe i da je za ovakav poduhvat važan timski rad, te da sve prate nefrolog, vaskularni hirurg, urolog i anesteziolog. Iznad svega je, navodi, poverenje pacijenata u lekare:
- Živa transplantacija je težak, Sizifov posao, tokom koga morate da učinite sve da biste komplikacije sveli na minimum, da davaocu ne naškodite, a primaocu omogućite bolji život!