U martovskom pogromu Srba sa Kosova proterano je 4.000 ljudi.
Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za šta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe.
Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o "napadu srpskih bandita".
Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora. Od ranog jutra 17. marta 2004. godine krenuli su napadi na Srbe širom Kosova i Metohije: u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.
Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko čišćenje. Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojoj kući. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske.
Proterano je više od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela. Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno.
Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga. Šezdesetak sati "visokog napona" na Kosovu okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.
Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni. Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti i Evropska unija. Dvadeset godina kasnije nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/I.V.)