Mirno mesto u Banatu krije dragulj koji gotovo nikog ne ostavlja ravnodušnim. U Perlezu se nalazi crkva Uspenja Presvete Bogorodice čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić, veliki srpski slikar, koji je teologiju predstavio na svoj umetnički način, odstupajući od strogih verskih pravila. Istoriju srpske monumentalne građevine za MONDO je ispričao otac Aleksandar Nišević.
Na početku razgovora naš sagovornik nam je objasnio da ne postoje zapisi zašto je velelepna crkva, koja izgleda kao katedralni hram sa svojim lepotama od ornamentike, stasidija, freskopisa, podignuta baš u Perlezu. Crkvom Uspenja Presvete Bogorodice, prema njegovim rečima, divi se ceo Banat ali i širi deo Srbije.
Crkva je specifična po mnogo čemu, a između ostalog i po tome što se u njoj nalaze dva reda klupa koje su mogli da imaju samo katedralni hramovi ili hramovi sa posebnom važnošću.
"Mora da postoji temeljni razlog zašto postoji dva reda klupa, ali ga mi ne znamo. Crkva je nastala u periodu od 1808. do 1811. godine. Godine 1848. desila se Mađarska buna kad je bio spaljen originalni ikonostas koji je radio Živko Petrović Zemunac koji je radio i freske koje se vide na svodu crkve", započeo je razgovor za MONDO otac Aleksandar Nišević.
Od Mađarske bune do rekonstrukcije crkve prošlo je 44 godine. Prema rečima našeg sagovornika, nema podataka šta se sve desilo sa crkvom u tom periodu. Ikonostas, koji se sad nalazi u njoj, Uroš Predić je radio od 1892. do 1897. godine kad je došlo i do rekonstrukcije crkve.
"Uroš je tad već bio u zenitu svoje slave i svih svojih ličnih uspeha. Tad je već bio na bečkom dvoru i nije imao afiniteta da radi ikonostas u Perlezu, nego je hteo da odbije posao i mislio je da će to uraditi tako što će tražiti veliku sumu novca. Kad je sveštenik došao sa ljudima kod njega tražio im je 17.000 forinti za taj posao, što je danas više od 100.000 evra. Ljudi koji su došli su stavili novac i pitali ga kad počinje da radi", kazao je otac.
Predić je, prema rečima našeg sagovornika, ostao zatečen i nije mogao da odbije. U svoje delo u crkvi u Perlezu uložio je ogroman trud i rad što se prepoznaje na ikonostasu. Međutim, na njemu se vidi i njegova umetnička sloboda koja je ikonostasu dala specifičnost, unikatnost i autentičnost.
"Rad ikonostasa ima svoja pravila i ne može drugačije da se radi, zna se šta su prestone ikone, šta ide ispod prestonih ikona, šta ide iznad, sve ima svoj red i poredak. Međutim, Uroš Predić je prekršio nekoliko pravila. Prestona ikona Svete Majke se nalazi sa desne strane carskih dvori. Nju je naslikao bez Hrista iako je to njena punota, njen oblik i smisao. Urošu je bilo dozvoljeno da je naslika u molitvenom iskazu i položaju sa pogledom koji je uperen ka nebu.
Naslikao je događaj između neba i nje u trenutku kad ona saznaje da će roditi Hrista. Naslikao je čuđenje, sve to je uspeo da prenese na platno i to je fenomenalno, majstorski uradio. Čak se i na njenim rukama vide vene i Majka izgleda kao da će sad izaći iz ikonostasa", istakao je otac Aleksandar Nišević.
Objasnio je da je Urošu Prediću to najverovatnije bilo dozvoljeno zbog toga što je već tad njegova ličnost i umetnost bila velika. Otac je ukazao na još odstupanja koja je napravio čuveni slikar tokom oslikavanja ikonostasa.
"Centralna ikona koja je iznad prestonih bi trebalo da bude u centru. Ona predstavlja rađanje crkve, silazak Svetog duha na apostole. Međutim njemu je dozvoljeno da ta ikona bude pomerena. U tom centralnom medaljonu se nalazi prikaz Uspenje Presvete Bogorodice koja je hramovna slava. Ova crkva je posvećena Svetoj Majci i ta ikona se našla na centralnom delu jer je to i centralni događaj pa je samim tim i to dozvoljeno. Desno od južnih dveri uvek je ikona hramovne slave, međutim ovde je Sveti Nikola zato što Perlez najviše slavi Svetog Nikolu i zato što Srbi najviše slave Svetog Nikolu", objasnio je sagovornik za MONDO.
Otac Aleksandar Nišević nam je ukazao i na činjenicu da je Predić i Svetog Jovana naslikao na specifičan način. Njegov torzo slikar je prekrio autohtonim banaćanskim ćebetom koji je odlika ovog dela Vojvodine i na osnovu toga može da se zaključi da je Sveti Jovan naš svetac.
Veruje se da je veliki slikar inspiraciju za oslikavanje nalazio u svojim prijateljima, porodici, rodbini...
"Kažu da je Svetog Nikolu naslikao prema svom ocu", kazao nam je sagovornik.
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice nije specifična samo po ikonostasu koji je oslikao Uroš Predić već i po tome što je njenu rekonstrukciju nakon Mađarske bune pomogla i Carska Rusija.
"Carska Rusija je dala oko 5.000 forinti, odnosno danas oko 30.000, 40.000 evra. Takođe je dala i mnoge relikvije. Mi smo naročito ponosni na dva jevanđelja. Jedno potiče iz 18. a drugo iz 19. veka. Oba su optočena srebrom", zaključio je razgovor za MONDO otac Aleksandar Nišević.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin objavio je da je crkva Uspenja Presvete Bogorodice proglašena za spomenik kulture od velikog značaja.
"Моnumеntаlnа grаđеvinа је јеdnоbrоdnа sа pеtоstrаnоm аpsidоm i zvоnikоm kојi sе uzdižе iz zаpаdnоg prоčеlја. Pоstаvlјеnа је u prаvcu zаpаd istоk i uvučеnа u оdnоsu nа rеgulаciоnu liniјu ulicе. Kоnstruktivni sklоp činе mаsivni оbоdni zidоvi i pоlukružni luci kојi nоsе bаčvаstе svоdоvе. Nа zаpаdnој fаsаdi su čеtiri pilаstrа nаdvišеnа аrhivоltоm i timpаnоnоm. Nа bоčnim fаsаdаmа su nišе pоlukružnо zаvršеnе i kаsеtirаnе mаltеrskоm plаstikоm. Dеkоrаciја је iz bаrоknоg rеpеrtоаrа pојеdnоstаvlјеnе izrаdе. Konzervatorsko - restauratorski radovi na obnovi fasade i krova crkve izvedeni su 2004. godine prema Uslovima Pokrajinskog zavoda. Tokom 2012. godine postavljena je zidana ograda od cigle oko porte crkve", navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
BONUS VIDEO: