Dan sećanja na žrtve nasilja, koji se obeležava 18. maja, Srbija je dočekala sa devetim femicidom od početka 2024. godine, kada je na Novom Beogradu žena nasmrt izbodena od strane partnera. Ove godine sećanje je organizovano pod porukom #Pamtimo ubijene žene! sa ciljem da se prisetimo 406 žena i devojčica koje su u periodu od 2011. do 2023. godine ubijene u našoj zemlji u porodično-partnerskom ili kontekstu seksualnog nasilja.
Podaci o ubijenim ženama pokazuju da je za žene koje žive u nasilju najopasnije mesto dom u kome žive sa učiniocem (u 222 slučaja, odnosno 55 posto) i da su nešto više od polovine žena ubili njihovi bračni ili vanbračni supružnici ili partneri (u 211 slučajeva, odnosno 52 posto), pokazuju podaci Autonomnog ženskog centra.
Žene i devojčice su u najvećem broju slučajeva ubijene oruđem (u 151 slučaju odnosno 37 posto) i oružjem (u 129 slučajeva odnosno 32 posto), ili su bile prebijene na smrt (u 89 slučajeva odnosno 22 posto) ili zadavljene (u 28 slučajeva ili 7 posto), dodaje se u saopštenju.
"Buđenje institucija" prvo je na listi obaveznih stvari koje je potrebno menjati u ovom lancu, smatra Vanja Macanović iz AŽC, kao i "učenje institucija iz grešaka, jer se u našoj zemlji dogodi ubistvo, a nadležni, čini se, ne analiziraju propuste i ne rade na sprečavanju istih u budućnosti".
"Nama se broj ubijenih žena neće smanjivati ako se ne bude detaljno preispitivalo kako je došlo do femicida u slučajevima gde je nasilje bilo prijavljeno, kako je procenjen rizik, na koji način je funkcionisala grupa za koordinaciju i nadzor, da li je napravljen plan zaštite žrtve od strane nadležnih i na kraju kako se desilo da je žena ubijena. Nedostaje nam da institucije uče iz grešaka - desilo se ubistvo? Hajde da iz toga nešto naučite kako se ne bi ponovilo", rekla je za MONDO na skupu ispred Skupštine gde je simbolično održan skup povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja.
U poređenju sa regionom, Srbija ima visoke sankcije kada je reč o nasilju u porodici, ali su kazne zatvora uglavnom uslovne, bez ikakvog praćenja i to je upravo polje na kom je potrebno raditi.
Prvi faktor rizika, da žena bude ubijena, javlja se kada prijavi nasilje, kad nasilniku saopšti da će ga napustiti. Mere bezbednosti, kažu nam, pažljivo moraju da se planiraju - ako je bila uključena bilo koja pretnja nasiljem odnosno ubistvom od strane nasilnika, "ne sme se desiti da se institucije tu ne pokrenu".
"Mi u Autonomnom ženskom centru imamo veliki broj žena čije smo živote spasili i pomogli im. Ne možemo da iznosimo njihove podatke u javnost, jasno je, ali njihove sudbine ohrabruju. Imamo i odličnu saradnju sa pojedinim institucijama, tužilaštvima…tamo gde ljudi žele da rade svoj posao kako treba. Ipak, ima I drugačijih slučajeva, ljudi su različiti", kaže Vanja i dodaje da kroz savetovališta i njihova delovanja ohrabruju žene da nasilje prijave.
Da je "odsustvo poverenja" veliki problem kod žena koje trpe nasilje rekli su nam i iz Saveza ženskih nevladinih organizacija "Mreža Žene protiv nasilja", u čijoj je organizaciji 16. maja pokrenut prvi zajednički SOS telefon zasnovan na feminističkim principima ( 0800 300339 i besplatan je za pozive sa svih mobilnih i fiksnih operatera).
"Osoba koja trpi nasilje nema poverenje ni u koga i najčešće se na pozivanje nekog od SOS telefona opredeljuje na kraju. Neki podaci ukazuju da žena koja trpi nasilje od nasilnika odlazi 10-13 puta pre nego što uspe da "preseče" i definitivno to učini. Iskustvo Viktimološkog društva i rada moje organizacije sa ženama pokazuje da je veliki broj onih kojima smo pomogli savetima, da je tu bio neko ko ih je saslušao...", rekla je za naš portal Mina Mihajlović, koordinatorka Mreže Žene protiv nasilja.
Šta je femicid?
Po definiciji, femicid je rodno zasnovano ubistvo žene od strane muškarca motivisano mržnjom i osećajem nadmoći, koji smatra da ima pravo da joj oduzme život.
Odnosi se na ubistvo žena i devojčica zbog njihovog pola. Ovaj termin obuhvata različite oblike nasilja i ubistava, uključujući i ona koja su motivisana rodnim predrasudama, diskriminacijom ili patrijarhalnim normama. Na primer, devojčice mogu biti ubijene zbog rodnih očekivanja, kontrole nad njihovim telima i životima, ili čak zbog odbijanja dogovorenih brakova i drugih rodno zasnovanih razloga.
Šta je potrebno hitno menjati?
Rešenje je, saglasne su predstavnice institucija, u zajedničkom delovanju. Nevladine organizacije, udruženja, pojedinci...ne mogu sami, ogromnu ulogu imaju institucije.
"Neophodna je koordinacija nadležnih. Moraju se organizovati sastanci najmanje jednom u 15 dana, gde će se analizirati svi prethodno prijavljeni slučajevi nasilja. Sve institucije su dužne, pošto znaju koje će slučajevi biti razmatrani, da pogledaju šta imaju među prijavama, pa se na sastanku pravi nova procena. Tek onda sagledavanjem kompletnog slučaja može da se planira dalje I vidi o čemu se radi. Tu je razlika u tome gde nadležni bolje, a gde lošije funkcionišu", dodala je Vanja iz AŽC.
Krivični zakon ne prepoznaje femicid kao krivično delo
Srbija je 2016. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, a 2021. usvojila Stategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u porodici do 2025. godine. Akcioni plan za ovu strategiju, međutim, do danas nije usvojen, a u toku je javna rasprava o njegovom nacrtu. Femicid do danas u zakonu nije prepoznat kao krivično delo. Prema Krivičnom zakonu, kazne za ubistvo su od deset godina do doživotnog zatvora, ukoliko se delo kvalifikuje kao teško ubistvo.
Iako je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava najavilo je inicijativu da femicid bude klasifikovan kao najteže krivično delo nije poznato kada i da li će se to realizovati, jer telo za praćenje femicida još nije osnovano. Iz nekoliko različitih udruženja i organizacija kažu nam da se nadaju kako će ovaj saziv Narodne skupštine te inicijative razmatrati i podržati.
Srbija je, inače, potpisnica Istanbulske konvencije, međunarodnog sporazuma Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a cilj je nulta tolerancija na nasilje.
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko ga trpi, pozovite:
Policija 192
Prijava nasilja u porodici 0800100600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj" besplatni i poverljivi pozivi 0800123456
Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
SOS Centar za mlade 011 3192782
Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja0800 100 007
Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800 10 10 10
(Mondo.rs)