Stefan Drljača (37) iz Čačka, a koji živi u Beogradu, odlučio je pre osam godina da posadi šumu u selu Dučalovići ispod Ovčara i Kablara. Za portal MONDO je ispričao da je želeo da ima mesto na kom može da uživa ali i da učini nešto dobro za planetu.
Kako nam je objasnio, njegova baka i deka su kupili plac u selu Dučalovići kod Čačka. Na njemu su napravili i kuću. Stefan i njegov brat su tu provodili detinjstvo i odatle imaju sva najlepša sećanja. Kako nam je ispričao, imali su plac od 15 ari. Godinama kasnije Stefan je odlučio da kupi plac koji se nalazio ispod i koji ima 70 ari.
"Razmišljao sam da će plac ostati i za buduće generacije i da je komad zemlje uvek potreban. Kad sam ga kupio počeo sam da razmišljam kako ima predivan pogled na Ovčar i Kablar. Takođe mi se dopadao mir i tišina na njemu. Tad mi je sinulo da bi bilo dobro da imam brvnaricu na obodu šume", započeo je razgovor naš sagovornik.
Napomenuo je da mu je od malih nogu bilo zanimljivo da sadi i da posmatra kako iz jednog semena nastane novi "život" koji može da "nadživi" čoveka.
"Tako sam pre oko osam godina odlučio da zasadim šumu. Prvo sam kupio najmanje sadnice. Posadili smo ih otac, brat i ja i mislio sam da je dovoljno samo da ih posadim i da neću morati ništa da radim. Međutim, prvog leta je sve zatravilo, sadnice su bile male i dobar deo je ugušila trava. Neke su pojeli zečevi, neke su se osušile zbog suše. Malo sadnica je preživelo", kazao je Drljača za MONDO.
Istakao je da ih to nije pokolebao i da su već na jesen nastavili da sade. Uzeli su duplo veće sadnice i tad se uključila šira familija i prijatelji. Svake jeseni i proleća su sadili sadnice.
"Međutim, bilo nam je sporo i skupo da dva puta godišnje kupujemo te visoke sadnice. Onda počeli da proizvodimo svoje. Počeli smo male sadnice da sadimo u saksije ili leje. Puštali smo ih da rastu dve, tri godine. Onda smo ih vadili i dodavali u šumu. U sadnju su počeli da se uključuju i razni prijatelji i ljude koje nisam poznavao. Svi oni su želeli da daju neki doprinos", ispričao nam je sagovornik.
Posle nekog vremena i Stefanov brat je kupio zemlju. Na jednom njenom delu počeli su da sade sadnice.
"Planiramo da imamo hektar pod šumom. Planiramo i da napravimo neko jezerce kako bi šuma brže rasla. Sad već ima sadnica koje su već visoke tri, četiri metra i nazire se prva hladovina. I dalje svako proleće i svaku jesen dodajemo nove sadnice. Moram da napomenem da je na početku bilo potrebno održavanje pa je otac na početku kosio a majka je zalivala. Nekoliko godina je bila potrebna nega a ponekad je potrebna i sad", rekao je Stefan Drljača za portal MONDO.
Prema njegovim rečima, na približno hektaru zemlje imaju oko 500, 600 sadnica.
Motiv sađenja šume
Sagovornik nam je objasnio i motive sađenja šume.
"Lični motiv mi je bio da sebi napravim neki kutak u kom bih mogao da uživam. Ali postojao je i drugi motiv. Ceo taj kraj je nekad bio pod šumama koje su raskrčene zbog poljoprivrede a sve više ljudi napušta selo i onda to zarasta u korov. Mislio sam da je bolje da bude pod šumom koja je korisna za čoveka i koja ima samo pozitivne funkcije. Šuma je pozitivna ne samo za čoveka, već i za zemljište i životinje, biljke, gljive...
Šume generalno samo mogu da nam koriste. Moram da pomenem i da sam, kad sam bio mlađi, razmišljao o svojim potomcima. Nisam znao šta ću biti u životu, šta ću postići. Šuma mi je bila sigurnost da ću imati nešto svoje što ću moći da ostavim svojim potomcima. Voleo bih da sutra neki moj potomak može da uživa u jednoj odrasloj, pravoj šumi znajući da je to sadio njegov predak koji je u tom trenutku mislio na njega i kako će on tu boraviti", zaključio je Stefan Drljača razgovor za MONDO.
BONUS VIDEO: