- Dajićko jezero na Goliji jedinstveno je po tome što nema klasičnu obalu, već ga okružuje tresava koja se ugiba pod nogama.
- Jezero se puni padavinama, kišom i otapanjem snega, a kupanje nije dozvoljeno zbog bogate vegetacije i osetljivog ekosistema.
- Uz prirodnu lepotu, mesto prate legende o utopljenim svatovima i čudovištu, pa je danas i turistička atrakcija.
Netaknuta priroda, nepregledne šume i čist vazduh prve su asocijacije na planinu Goliju. Međutim, ova prelepa planina krije i fascinantne prirodne fenomene – planinska lednička jezera koja predstavljaju prave oaze na nadmorskoj visini iznad hiljadu metara. Jedan od takvih dragulja je Dajićko jezero, smešteno u istoimenom selu, koje je jedinstveno po tome što nema klasičnu obalu, već ga opasuje neobična tresava koja se ugiba pri svakom koraku.
"Jezero se puni zahvaljujući atmosferskim padavinama, kišom i otapanjem snega, pa njegova veličina često zna i da varira. Ima i svoj kaptirani izvor koji se nalazi preko puta. Promena vodnog režima, ekološki uslovi i mikroklimatski parametri intezvirali su eutrofikaciju jezera, koja je uslovila nastanak specifične tresavske vegetacije. U samom jezeru je izuzetno bogata vegetacija, ali nalaze se i retke vrste insekata. Kupanje u njemu nije dozvoljeno", kažu za RINU u TO Ivanjica.
Zanimljivo je da su ovaj skriveni lokalitet, smešten duboko u četinarskoj šumi, u svojim spisima prvi put zabeležili naši čuveni naučnici Josif Pančić, Nedeljko Kašanin i Jovan Cvijić. Danas je ovo mesto nezaobilazna tačka za brojne domaće i strane turiste. Pored nestvarne lepote, Dajićko jezero privlači veliku pažnju i zbog neverovatnih narodnih predanja o njegovom nastanku.
"Legenda kaže da su putem pored jezera prolazili svatovi, a barjaktar je skrenuo sa puta i svi su upali u vodu i utopili se, po tome jezero neko naziva i svatovsko. Druga legenda kaže da je u jezeru živelo čudovište, koje su meštani ubili i u jezeru je od krvi bila crvena voda. Pozvali su sveštenika koji je očitao molitvu i voda se raščistila, pa je tako obližnje selo dobilo ime Bele vode", kažu sagovornici.
Bogat folklor i mitovi zaštitni su znak čitave Golije. Tako se i najviši vrh ove planine vezuje za jednu staru priču o dvojici pobratima, Janku i Rajku, i njihovom neobičnom nadmetanju oko toga ko će brže izneti masivni kamen na sam vrh planine.
"Rajko je brzo nosio svoj kamen i blizu vrha se spotakao i ispustio ga, i kamen je pao u potok. Janko je polako nosio svoj kamen, ali je sigurno stigao do vrha. Otuda se vrh Golije zove Jankov kamen, a potok u koji se otkotrljao Rajkov kamen meštani nazivaju Rajkov potok", dodaju u TO Ivanjica.
BONUS VIDEO: