Bivši etiopski diktator, pukovnik Mengistu Hajle Marijam, osuđen je u odsustvu na smrt, a ista kazna izrečena je i za 18 visokih zvaničnika njegovog režima.
Bivši etiopski diktator, pukovnik Mengistu Hajle Marijam, osuđen je u odsustvu na smrt, a ista kazna izrečena je i za 18 visokih zvaničnika njegovog režima.
Vrhovni sud Etiopije odlučio je da uvaži zahtev državnog tužioca da se kazna doživotnog zatvora preinači u smrtnu kaznu za Mengistua i druge optužene.
"Sud je odlučio da odbaci pozive na milost optuženih. Sud ih je osudio na smrt", naveo je u presudi predsedavajući sudija Desta Gebru.
U obrazloženju presude se navodi da su optuženi "mučili i javno pogubili hiljade nevinih, što je, prema etiopskom zakonu, u skladu sa kvalifikacijom genocida".
Bivši diktator, koji živi u izgnanstvu u Zimbabveu od svrgavanja njegovog režima 1991. godine, proglašen je krivim 12. decembra 2006.
godine za genocid u vreme "Crvenog terora", 1977-1978. godine.
U presudi koja je doneta 11. januara, nakon suđenja koje je trajalo više od 10 godina, savezni viši sud je uvažio "apele na milost"
optuženih i odbio da ih osudi na smrt.
Suđenje zvaničnicima Mengistuovog režima, optuženih za pogubljenje i nestanak oko 100.000 Etiopljana u vreme "Crvenog terora", počelo je u Adis Abebi 13. decembra 1994. godine.
Suđenje bivšem diktatoru koji je bio na čelu Etiopije od 1977. do 1991. godine, počelo je pre 11 godina.
Mengistu je došao na čelo vojno-marksističkog režima 3. februara 1977. godine u državnom udaru. On je tada obezbedio kontrolu u Dergu, vojnom savetu koji su formirali oficiri, koji su vladali zemljom nakon svrgavanja cara Hajla Selasija 1974. godine.
Po dolasku Mengistua na vlast, 1977. i 1978. godine, usledila su mnoga hapšenja a više hiljada osoba je ubijeno u celoj zemlji.
(Beta)
Vrhovni sud Etiopije odlučio je da uvaži zahtev državnog tužioca da se kazna doživotnog zatvora preinači u smrtnu kaznu za Mengistua i druge optužene.
"Sud je odlučio da odbaci pozive na milost optuženih. Sud ih je osudio na smrt", naveo je u presudi predsedavajući sudija Desta Gebru.
U obrazloženju presude se navodi da su optuženi "mučili i javno pogubili hiljade nevinih, što je, prema etiopskom zakonu, u skladu sa kvalifikacijom genocida".
Bivši diktator, koji živi u izgnanstvu u Zimbabveu od svrgavanja njegovog režima 1991. godine, proglašen je krivim 12. decembra 2006.
godine za genocid u vreme "Crvenog terora", 1977-1978. godine.
U presudi koja je doneta 11. januara, nakon suđenja koje je trajalo više od 10 godina, savezni viši sud je uvažio "apele na milost"
optuženih i odbio da ih osudi na smrt.
Suđenje zvaničnicima Mengistuovog režima, optuženih za pogubljenje i nestanak oko 100.000 Etiopljana u vreme "Crvenog terora", počelo je u Adis Abebi 13. decembra 1994. godine.
Suđenje bivšem diktatoru koji je bio na čelu Etiopije od 1977. do 1991. godine, počelo je pre 11 godina.
Mengistu je došao na čelo vojno-marksističkog režima 3. februara 1977. godine u državnom udaru. On je tada obezbedio kontrolu u Dergu, vojnom savetu koji su formirali oficiri, koji su vladali zemljom nakon svrgavanja cara Hajla Selasija 1974. godine.
Po dolasku Mengistua na vlast, 1977. i 1978. godine, usledila su mnoga hapšenja a više hiljada osoba je ubijeno u celoj zemlji.
(Beta)
