Poljska: Greškom objavljena imena 1.000 aktivnih špijuna
MONDO ilustracija - Nevena Milivojević 

Poljski Institut pamćenja naroda (IPN) je, u nastojanju da obelodani javnosti što veći broj agenata i saradnika bivše komunističke državne bezbednosti preko novog spiska odao tajnu imena skoro 1.000 poljskih špijuna koji su karijeru započeli pre 1989. godine, a njihovi kontakti u inostranstvu su aktivni i danas.

"To je veleizdaja. To svedoči o nezrelosti i o tome da Poljska mnogo narednih godina neće imati nikakve obaveštajne službe. Ljudi koji bi rado radili za Poljsku plašiće se da će se nakon izvesnog vremena objaviti i njihova imena. To ne radi nijedna država", kazao je danas za portal Virtualna Poljska bivši poljski socijaldemokratski premijer Lešek Miler.

Institut koji se u Poljskoj bavi istragom i dokumentacijom zločina fašizma i komunizma nad Poljacima do 1989. godine obelodanio je ovih dana do sada poverljivi spisak špijuna poljskih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi službi koji su karijeru započeli makar dan pre 1989. godine i pada gvozdene zavese, javlja današnja Gazeta viborča.

To je IPN morao da učini na osnovu novog zakona o radu tog Instituta, a od kraja prošle godine počeo je da objavljuje dokumente, spiskove i arhivske materijale koje su do sada sve poljske vlade, pa i prva vlada lidera stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog od 2005. do 2007. godine, držale u trezoru, kao strogo poverljive, jer su u njima bili i živi kontakti i aktivni poljski agenti u inostranstvu.

"Dovoljno je da se napiše jedna signatura i cela poljska obaveštajna služba je pred nama kao na dlanu. Kada je upišemo u pretraživač Arhiva IPN-a izađe nam 973 dosijea. Tu se nalaze lični podaci špijuna, njihova prava imena, pseudonim pod kojim su radili i u inostranstvu u vreme hladnog rata, komunitičke Poljske i posle pada komunista", kazao je dnevniku Gazeta viborča jedan od poljskih obaveštajaca pod uslovom da ostane anoniman.

Među poljskim obaveštajcima čija imena je IPN odao onako uzgred, objavljujući saradnike i agente poljskih službi bezbednosti nalazi se recimo i jedan od oficira koji je bio anagžovan u pristupanju Poljske NATO a trenutno radi u centralni NATO.

Takođe, kako je proverila Gazeta viborča, iz spiska se vidi da je bivši šef protokola Ministarstva inostranih poslova Marijuš Kazan, koji je poginuo zajedno sa predsednikom Poljske Lehom Kačinjskim 2010. godine u avionskoj nesreći u Smolensku bio tokom svog službovanja u stvari poljski špijun a ne diplomata.

Eksperti upozoravaju da nakon objavljivanja spsika strane obaveštajne službe kao od šale mogu da otkriju kontakte i saradnike poljske obaveštajne službe među svojim građanima.