Slučaj velike kanadske reke Slims, koja je prošle godine nestala za svega četiri dana, pokazuje, kažu istraživači u najnovijem izveštaju, koliku opasnost nose sve intenzivnije klimatske promene.

Posledice bi mogle biti vrlo ozbiljne, kako za životinje i eko-sisteme, tako i za stanovništvo krajeva vezanih uz reke.

Šta se dogodilo s rekom Slims i na koji je način ona vesnik nekih novih vremena?

Užas u srpskim rekama - ovo je spas! (FOTO)

Tokom prošlogodišnjeg neuobičajeno toplog proleća veliki glečer Kaskavulš počeo je izuzetno brzo da se topi. To je bio uzrok da voda, koja već stotinama godina teče na sever koritom reke Slims prema reci Jukon i Beringovom moru, izdubi novi kanjon i zaokrene ka reci Alsek i dalje - prema novom ušću u Tihom okeanu udaljenom hiljadama kilometara.

Svetu preti kataklizma: Šta je s ledom na Arktiku


Od Slimsa su ostali samo potočić i velike naslage prašine. U vrlo kratkom roku, od samo nekoliko dana, reka Alsek, koja je ranije bila slične veličine kao Slims, postala je 60 do 70 puta veća.

Južni pol: Temperatura divlja, potop neizbežan?


Od 1956. do 2007. godine Kaskavulš se povukao za 600 do 700 metara. Međutim, u 2016. povlačenje je bilo posebno dramatično pa su brzaci skrenuli i izdubili novi kanal u ledenim obroncima. Pošto je njihov pad strmiji u smeru reke Alsek, novi kanal mogao je da odvede veće količine vode za kraće vreme.



Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience krivac za ovaj obrt nesumnjivo su klimatske promene prouzrokovane ljudskim aktivnostima, odnosno izgaranjem fosilnih goriva.

"Otišli smo u to područje u nameri da nastavimo s merenjima reke Slims, međutim, našli smo korito manje-više suvo“, rekao je jedan od autora nove studije, geolog Džejms Best. „Vrh delte kojim smo krstarili u malom čamcu sada se pretvorio u peščanu oluju. Krajolik se dramatično promenio“, dodao je.

Tramp potpisao: Kakve klimatske promene?!



Promena toka Slimsa imala je razoran uticaj na ekosistem, na populacije riba, na hemijski sastav obližnjih jezera kao i na porast broja peščanih oluja.

Autori ističu da će sličnih slučajeva skretanja glečerskih reka u bliskoj budućnosti biti sve više.

Očekuje se da će to uticati i na poljoprivredu, snabdevanje vodom kao i na proizvodnju struje u hidrocentralama. Slično bi moglo da se dogodi na Himalajima, u Andima, na Aljasci i u drugim krajevima sveta u kojima se očekuju drastični efekti globalnog zagrevanja.

Pojava skretanja reka zabeležena je u davnoj geološkoj prošlosti, ali niko do sada nije video da se dogodi tako brzo.