Vlade više od 100 zemalja potpisale su u Dablinu nacrt međunarodnog sporazuma o zabrani upotrebe i skladištenja kasetnih bombi, iz kojeg će, međutim, biti izuzete neke države, među kojima i SAD.
Vlade više od 100 zemalja potpisale su u Dablinu nacrt međunarodnog sporazuma o zabrani upotrebe i skladištenja kasetnih bombi, iz kojeg će, međutim, biti izuzete neke države, među kojima i SAD.
Sporazum, koji obavezuje države potpisnice da ovu vrstu bombi uklone iz svog arsenala u roku od osam godina, okončao je dvonedeljnu raspravu na međunarodnoj konferenciji u glavnom gradu Irske, organizovane kao deo napora pokrenutih u februaru u Oslu, da se zabrani upotreba kasetnih bombi, kao što je bio slučaj sa nagaznim minama.
Pod pritiskom članica NATO-a, tekst konvencije o zabrani kasetnih bombi sadrži i ustupak prema Amerikancima i drugim državama koje žele da nastave proizvodnju i upotrebu ove vrste municije, jer dozvoljava vojnu saradnju između zemalja koje će u decembru u Oslu potpisati sporazum i onih koje to ne žele da učine.
Glavni proizvođači tog oružja - SAD, Izrael, Kina, Rusija, Indija i Pakistan - nisu učestvovali na konferenciji u Dablinu, saopštivši da neće podržati sporazum, prenela je agencija DPA.
Kasetne bombe se prilikom eksplozije rasprsnu u stotine sitnih ubojitih projektila, a one koje ostanu neaktivirane stvaraju neku vrstu minskog polja koje nastavlja da odnosi živote godinama posle završetka sukoba.
Prema zvaničnim izveštajima, ova vrsta municije poslednji put je korišćena u julu i avgustu 2006., tokom izraelske ofanzive u Libanu. Izrael je tada oštro kritikovan, jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene civilima.
Na užoj teritoriji Srbije, avioni NATO-a su 1999. godine bacili na Niš ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi, a u 40 napada ovim i drugim konvencionalnim bombama ubijeno je 15 ljudi, a više desetina je ranjeno.
Britanski premijer Gordon Braun pozdravio je u Dablinu potpisivanje nacrta sporazuma, rekavši da on predstavlja "ogroman korak napred" u nastojanjima da se svet učini bezbednijim.
(Tanjug)
Sporazum, koji obavezuje države potpisnice da ovu vrstu bombi uklone iz svog arsenala u roku od osam godina, okončao je dvonedeljnu raspravu na međunarodnoj konferenciji u glavnom gradu Irske, organizovane kao deo napora pokrenutih u februaru u Oslu, da se zabrani upotreba kasetnih bombi, kao što je bio slučaj sa nagaznim minama.
Pod pritiskom članica NATO-a, tekst konvencije o zabrani kasetnih bombi sadrži i ustupak prema Amerikancima i drugim državama koje žele da nastave proizvodnju i upotrebu ove vrste municije, jer dozvoljava vojnu saradnju između zemalja koje će u decembru u Oslu potpisati sporazum i onih koje to ne žele da učine.
Glavni proizvođači tog oružja - SAD, Izrael, Kina, Rusija, Indija i Pakistan - nisu učestvovali na konferenciji u Dablinu, saopštivši da neće podržati sporazum, prenela je agencija DPA.
Kasetne bombe se prilikom eksplozije rasprsnu u stotine sitnih ubojitih projektila, a one koje ostanu neaktivirane stvaraju neku vrstu minskog polja koje nastavlja da odnosi živote godinama posle završetka sukoba.
Prema zvaničnim izveštajima, ova vrsta municije poslednji put je korišćena u julu i avgustu 2006., tokom izraelske ofanzive u Libanu. Izrael je tada oštro kritikovan, jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene civilima.
Na užoj teritoriji Srbije, avioni NATO-a su 1999. godine bacili na Niš ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi, a u 40 napada ovim i drugim konvencionalnim bombama ubijeno je 15 ljudi, a više desetina je ranjeno.
Britanski premijer Gordon Braun pozdravio je u Dablinu potpisivanje nacrta sporazuma, rekavši da on predstavlja "ogroman korak napred" u nastojanjima da se svet učini bezbednijim.
(Tanjug)
