Suđenje jednom od čelnika terorističke organizacije Al Kaida, Kalidu Šeiku Mohamedu i četvorici njegovih saučesnika optuženih za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine, počelo je u četvrtak pred sudom za ratne zločine u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi.
U uvodnom obraćanju sudu, Kalid Šeik Mohamed, noseći tradicionalni turban i obučen u arapsku tuniku, izjavio je na engleskom jeziku da mu "nisu potrebni ni prevodilac ni advokat" jer, kako je naveo, "sumnja u namere svih onih koji se upravljaju prema zemaljskim umesto božjim zakonima".
Ostali optuženici, međutim, prihvatili su usluge prevodilaca, iako su i oni izrazili sumnju u verodostojsnost njihovog prevođenja.
Optuženi Mohamed se prvu put pojavio u javnosti nakon njegovog hapšenja u Pakistanu 2003. godine.
Za vreme saslušanja 10. marta 2007. godine Mohamed je s ponosom potvrdio "da je zaslužan za planiranje napada od A do Š", kao što je tada zabeleženo u transkriptu sa saslušanja.
Njih petorica optuženi su za, kako se navodi u optužnici, "zaveru, finansiranje 19 otmičara koji su kidnapovali četiri aviona koji su iskorišćeni u napadu na STC u kome su poginule 2.793 osobe", a u slučaju potvrđivanja ovih navoda preti im smrtna kazna.
Optuženici su u četvrtak prvi put izvedeni pred sud nazvan Vojna komisija, osnovan zbog suđenja optuženima u okviru rata protiv terorizma.
Prethodni, sličan sistem, ukinuo je Vrhovni sud, koji sada razmatra i sudbinu ovog novog, revidiranog sudskog procesa.
Međutim, oficir odgovoran za taj proces, brigadni general Tomas Hartman izjavio je da mu je Sekretarijat za odbranu dodelio još nekoliko desetina pomoćnika u nastojanju da se zvanične optužbe i suđenje optuženima sprovedu što pre.
Tokom razgovora sa novinarima, u sredu, general Hartman je govorio o jednom od najosetljivijih pitanja tog procesa - tajnim dokazima.
"Svaki pojedinačni dokaz, bio tajni ili ne, koji bude iznet pred vojni sud, biće podvrgnut reviziji, unakrsnom ispitivanju, suprotstavljanju gledišta i proceni stepena razumevanja od strane optuženih i njihovih pravnih savetnika", naglasio je Hartman.
Ta izjava generala Hartmana nagoveštava da bi tajni dokazi mogli da budu predočeni članovima Al Kaide, ali ne i javnosti, ali da će se to najverovatnije dogoditi znatno kasnije na ovom suđenju.
Sudije, tužioci i branioci u procesu su svi vojni pravnici, ali su neki civilni advokati ponudili da se dobrovoljno uključe u tim odbrane.
Aktivisti, kao što je Džo En Mariner, iz organizacije "Hjuman rajts voč" ocenjuju da nisu ubeđeni da će suđenje biti pravedno.
Oni smatraju da ovaj vojni sud nedovoljno poštuje prava optuženih, posebno u slučaju dokaza pribavljenih pomoću lošeg tretmana.
Tu se pre svega misli, kako je navela Marinerova, na to da su optuženici, pre izručenja sudu u vojnoj bazi u Gvantanamu 2006. godine, „bili izloženi "specifičnim ispitivačkim tehnikama" Centralne obaveštajne agencije na "tajnim mestima".
Marinerova, kojoj je dozvoljeno da posmatra suđenje, dodala je da rođaci gotovo 3.000 žrtava terorističkih napada i ostatak javnosti zaslužuju pouzdaniji proces, kakav se vodi pred redovnim američkim sudovima.
"Tako važan slučaj, kao što je suđenje za terorističke napade 2001. godine, trebalo bi da se vodi u federalnom sudu kako bi njegov rezultat predstavljao neku vrstu epiloga u kome bi i američka javnost i ostatak sveta videli da je rezultat suđenja pouzdan i kredibilan", ocenila je ona.
Bušova administracija se protivi izvođenju osumnjičenih za terorizam pred federalne sudove, delimično zbog tajnih dokaza.
Ako budu proglašeni krivim, petorici optuženika preti smrtna kazna, ali ako bilo ko od njih bude oslobođen optužbe ipak bi mogao da ostane u zatvoru kao "neprijateljski borac", navodi se u saopštenju koje je izdala Bušova administracija.
I predsednik Buš i sekretar za odbranu Robert Gejts izjavljivali su "da bi rado ukinuli zatvor u zalivu Gvantanamo".
Međutim, sekretar Gejts je nedavno priznao da "nije mnogo napredovao u nastojanju da pronađe alternativni način za postupanje sa osumnjičenim teroristima u SAD".
(Beta)
U uvodnom obraćanju sudu, Kalid Šeik Mohamed, noseći tradicionalni turban i obučen u arapsku tuniku, izjavio je na engleskom jeziku da mu "nisu potrebni ni prevodilac ni advokat" jer, kako je naveo, "sumnja u namere svih onih koji se upravljaju prema zemaljskim umesto božjim zakonima".
Ostali optuženici, međutim, prihvatili su usluge prevodilaca, iako su i oni izrazili sumnju u verodostojsnost njihovog prevođenja.
Optuženi Mohamed se prvu put pojavio u javnosti nakon njegovog hapšenja u Pakistanu 2003. godine.
Za vreme saslušanja 10. marta 2007. godine Mohamed je s ponosom potvrdio "da je zaslužan za planiranje napada od A do Š", kao što je tada zabeleženo u transkriptu sa saslušanja.
Njih petorica optuženi su za, kako se navodi u optužnici, "zaveru, finansiranje 19 otmičara koji su kidnapovali četiri aviona koji su iskorišćeni u napadu na STC u kome su poginule 2.793 osobe", a u slučaju potvrđivanja ovih navoda preti im smrtna kazna.
Optuženici su u četvrtak prvi put izvedeni pred sud nazvan Vojna komisija, osnovan zbog suđenja optuženima u okviru rata protiv terorizma.
Prethodni, sličan sistem, ukinuo je Vrhovni sud, koji sada razmatra i sudbinu ovog novog, revidiranog sudskog procesa.
Međutim, oficir odgovoran za taj proces, brigadni general Tomas Hartman izjavio je da mu je Sekretarijat za odbranu dodelio još nekoliko desetina pomoćnika u nastojanju da se zvanične optužbe i suđenje optuženima sprovedu što pre.
Tokom razgovora sa novinarima, u sredu, general Hartman je govorio o jednom od najosetljivijih pitanja tog procesa - tajnim dokazima.
"Svaki pojedinačni dokaz, bio tajni ili ne, koji bude iznet pred vojni sud, biće podvrgnut reviziji, unakrsnom ispitivanju, suprotstavljanju gledišta i proceni stepena razumevanja od strane optuženih i njihovih pravnih savetnika", naglasio je Hartman.
Ta izjava generala Hartmana nagoveštava da bi tajni dokazi mogli da budu predočeni članovima Al Kaide, ali ne i javnosti, ali da će se to najverovatnije dogoditi znatno kasnije na ovom suđenju.
Sudije, tužioci i branioci u procesu su svi vojni pravnici, ali su neki civilni advokati ponudili da se dobrovoljno uključe u tim odbrane.
Aktivisti, kao što je Džo En Mariner, iz organizacije "Hjuman rajts voč" ocenjuju da nisu ubeđeni da će suđenje biti pravedno.
Oni smatraju da ovaj vojni sud nedovoljno poštuje prava optuženih, posebno u slučaju dokaza pribavljenih pomoću lošeg tretmana.
Tu se pre svega misli, kako je navela Marinerova, na to da su optuženici, pre izručenja sudu u vojnoj bazi u Gvantanamu 2006. godine, „bili izloženi "specifičnim ispitivačkim tehnikama" Centralne obaveštajne agencije na "tajnim mestima".
Marinerova, kojoj je dozvoljeno da posmatra suđenje, dodala je da rođaci gotovo 3.000 žrtava terorističkih napada i ostatak javnosti zaslužuju pouzdaniji proces, kakav se vodi pred redovnim američkim sudovima.
"Tako važan slučaj, kao što je suđenje za terorističke napade 2001. godine, trebalo bi da se vodi u federalnom sudu kako bi njegov rezultat predstavljao neku vrstu epiloga u kome bi i američka javnost i ostatak sveta videli da je rezultat suđenja pouzdan i kredibilan", ocenila je ona.
Bušova administracija se protivi izvođenju osumnjičenih za terorizam pred federalne sudove, delimično zbog tajnih dokaza.
Ako budu proglašeni krivim, petorici optuženika preti smrtna kazna, ali ako bilo ko od njih bude oslobođen optužbe ipak bi mogao da ostane u zatvoru kao "neprijateljski borac", navodi se u saopštenju koje je izdala Bušova administracija.
I predsednik Buš i sekretar za odbranu Robert Gejts izjavljivali su "da bi rado ukinuli zatvor u zalivu Gvantanamo".
Međutim, sekretar Gejts je nedavno priznao da "nije mnogo napredovao u nastojanju da pronađe alternativni način za postupanje sa osumnjičenim teroristima u SAD".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.