Stotine žena u petak je protestovalo zbog presude Ustavnog suda Turske da poništi odluku kojom se studentkinjama u toj zemlji dozvoljava da nose marame na glavi.
Na protestu u gradu Dijarbakiru učestvovalo je više od 500 žena noseći na glavama raznobojne marame, a još stotinu učesnica je na isti način održalo protest u Istanbulu.
"Već deset godina posmatram studentkinje koje pohadjaju nastavu i dimplomiraju na fakultetu, dok sam ja u potpunosti izvan te sfere", izjavila je jedna od učesnica protesta Ezra Altinaj Ozbečetek koja je fakultet zbog zabrane nošenja marama napustila sa 19 godina.
Poput te mlade žene koja sada ima 29 godina, na hiljade njih, iz istih razloga nije pohadjalo fakultete zbog zabrane koja je rigorozno počela da se primenjuje od 1997. godine, a samo neke od njih imale su tu sreću i dovoljno novca da odu u inistranstvo na studije.
Prema nedavnim istraživanjima nevladine organizacije "Akder", skoro dve trećine žena u Turskoj nose neku vrstu marame na glavi i da se zbog odluke Ustavnog suda osećaju diskriminisano i izopšteno iz društva.
S druge strane, postoje i one studentkinje koje se sa odlukom Ustavnog suda u potpunosti slažu jer smatraju da bi dozvola za nošenje marama na univerzitetu bila samo prvi korak ka povratku na staro, odnosno da bi time postepeno bilo uvedeno nošenje marama u svim segmentima javnog života.
Vladajuća stranka u Turskoj, Partija pravde i razvoja (AKP) podnela je početkom ove godine parlamentu zemlje nacrt zakona kojim bi se, uprkos snažnom protivljenju sekularnih grupa takvim potezima, ublažila zabrana nošenja muslimanskih marama na univerzitetima.
Turski premijer i lider AKP Redžep Tajip Erdogan je kao glavne motive koji stoje iza te odluke naveo "poštovanje osnovnih ljudskih prava i stvaranje jednakosti u sistemu visokog obrazovanja zemlje".
Medjutim, nacrt je izazvao oštre kritike dve levičarske, prosekularne parlamentarne opozicione stranke, Republikanske narodne partije i Partija demokratske levice.
Lider Republikanske narodne partije Deniz Bajkal ocenio je to kao "pretnju republici", dok je drugi visoki zvaničnik njegove stranke Onur Ojmen upozorio da se "Turska korak po korak kreće ka teokratskoj državi".
Zabrana nošenja muslimanskih marama u javnim institucijama i školama prvi put je uvedena posle vojnog udara u Turskoj 1980. godine i striktno je sprovodjena na univerzitetima krajem devedesetih godina.
(Beta)
Na protestu u gradu Dijarbakiru učestvovalo je više od 500 žena noseći na glavama raznobojne marame, a još stotinu učesnica je na isti način održalo protest u Istanbulu.
"Već deset godina posmatram studentkinje koje pohadjaju nastavu i dimplomiraju na fakultetu, dok sam ja u potpunosti izvan te sfere", izjavila je jedna od učesnica protesta Ezra Altinaj Ozbečetek koja je fakultet zbog zabrane nošenja marama napustila sa 19 godina.
Poput te mlade žene koja sada ima 29 godina, na hiljade njih, iz istih razloga nije pohadjalo fakultete zbog zabrane koja je rigorozno počela da se primenjuje od 1997. godine, a samo neke od njih imale su tu sreću i dovoljno novca da odu u inistranstvo na studije.
Prema nedavnim istraživanjima nevladine organizacije "Akder", skoro dve trećine žena u Turskoj nose neku vrstu marame na glavi i da se zbog odluke Ustavnog suda osećaju diskriminisano i izopšteno iz društva.
S druge strane, postoje i one studentkinje koje se sa odlukom Ustavnog suda u potpunosti slažu jer smatraju da bi dozvola za nošenje marama na univerzitetu bila samo prvi korak ka povratku na staro, odnosno da bi time postepeno bilo uvedeno nošenje marama u svim segmentima javnog života.
Vladajuća stranka u Turskoj, Partija pravde i razvoja (AKP) podnela je početkom ove godine parlamentu zemlje nacrt zakona kojim bi se, uprkos snažnom protivljenju sekularnih grupa takvim potezima, ublažila zabrana nošenja muslimanskih marama na univerzitetima.
Turski premijer i lider AKP Redžep Tajip Erdogan je kao glavne motive koji stoje iza te odluke naveo "poštovanje osnovnih ljudskih prava i stvaranje jednakosti u sistemu visokog obrazovanja zemlje".
Medjutim, nacrt je izazvao oštre kritike dve levičarske, prosekularne parlamentarne opozicione stranke, Republikanske narodne partije i Partija demokratske levice.
Lider Republikanske narodne partije Deniz Bajkal ocenio je to kao "pretnju republici", dok je drugi visoki zvaničnik njegove stranke Onur Ojmen upozorio da se "Turska korak po korak kreće ka teokratskoj državi".
Zabrana nošenja muslimanskih marama u javnim institucijama i školama prvi put je uvedena posle vojnog udara u Turskoj 1980. godine i striktno je sprovodjena na univerzitetima krajem devedesetih godina.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.