Iako se većina Portorikanaca na neobavezujućem referendumu izjasnila za dobijanje statusa države u Sjedinjenim državama, legitimnost glasanja dovedena je u pitanje malom izlaznošću.

Da Portoriko postane 51. država SAD glasalo je oko pola miliona ljudi, nešto manje od 8.000 se izjasnilo za nezavisnost od SAD, a oko 7.000 za zadržavanje sadašnjeg statusa.

Odazvalo se samo 23 odsto birača, što je najmanje na svim izborima u Portoriku još od 1967, preneo je Asošiejted pres.

Guverner Portorika, Rikardo Roselo je obećao da će formirati komisiju koja će imenovati dva senatora i pet predstavnika koji će od Kongresa SAD tražiti status države. Kongres mora da odobri bilo kakvu promenu statusa Portorika.

"SAD će morati da poštuju volju naroda", rekao je Roselo.

Međutim, eksperti tvrde da je malo verovatno da će Kongres koji je pod kontrolom republikanaca, priznati i prihvatiti rezultate referenduma jer je Portoriko naklonjeniji demokratama.

Glavna opoziciona partija je svoje pristalice pozvala na bojkot referenduma.

Referendum se poklopio sa stogodišnjicom davanja državljanstva SAD Portorikancima, ali oni nemaju mogućnost glasanja na predsedničkim izborima u SAD i imaju samo jednog predstavnika u Predstavničkom domu Kongresa sa ograničenim pravom glasa.

Portoriko – nova država SAD?

Većina Portorikanaca glasala je i 2012. godine na, takođe, neobavezujućem referendumu za to da Portoriko postane nova američka država.

Ovo ostrvo otkrio je Kristifor Kolumbo na svom drugom putovanju 1493. godine i tako je postalo deo španskih poseda.

Amerika je 10. decembra 1898. godine anektirala Portoriko. To je bila posledica špansko-američkog rata.

Donošenjem Džonsovog akta (1917) Portoriko ponovo dobija pravo na unutrašnju samoupravu, koja se 1948. godine još proširuje. Ostrvo dobija komonveltski status 25. jula 1952.

U glasanjima 1967., 1993. i 1998. godine Portorikanci su se izjasnili protiv nezavisnosti i za nastavak povezanosti sa SAD.