Američki predsednik Džordž Buš izrazio je žaljenje što je njegova revolveraška retorika dovela do toga da svet veruje da je on "čovek koji zaista želi rat" u Iraku.
Buš, koji za nešto više od šest meseci napušta predsedničku funkciju, rekao je u intervjuu za londonski dnevnik "Tajms" da žali zbog velikih podela oko rata i da ga muči to što je njegova zemlja pogrešno shvaćena.
"Gledajući unazad mislim da sam mogao da upotrebim drugačiji ton, drugačiju retoriku", rekao je Buš u intervjuu za londonski list.
Rekao je da su izrazi kao "samo nek dođu" i "živ ili mrtav" "ljudima ostavljale utisak da ja nisam čovek mira".
Američki predsednik je i rekao da mu je bilo jako teško što je mlade američke vojnike dovodio u opasnost i da je pokušao da se sretne sa koliko god može porodica poginulih, da ima obavezu da ih uteši i "da osiguram da ti životi nisu uzalud izgubljeni".
Buš je rekao da će se u poslednjih šest meseci na dužnosti koncentrisati, između ostalog, da osigura formiranje palestinske države i da ostavi iza sebe okvire za rešavanje niza pitanja koji će posao olakšati sledećem predsedniku.
Buš je takođe rekao da je sada njegov cilj da svom nasledniku, u hvatanju u koštac s problemom Irana, ostavi u nastavi sa diplomatskim merama.
On smatra da će njegov naslednik u Beloj kući, kad proceni situaciju ostati pri sadašnjoj američkoj politici prema toj zemlji. SAD se zalažu za jače sankcije protiv Irana ako ne odustane od programa obogaćivanja uranijuma.
Američki predsednik je na evropskoj turneji koja je počela u utorak u Ljubljani a tokom koje će još posetiti Nemačku, Italiju, Francusku i Englesku. Jedan od ciljeva njegove posete je da osigura podršku tih zemalja za jači pritisak na Iran da odustane od svog nuklearnog programa.
Upitan da li su SAD spremne za crnca za predsednika Buš je rekao da činjenica da je Demokratska stranka nominovala Baraka Obamu samo po sebi govori koliko je daleko Amerika odmakla.
Buš, koji za nešto više od šest meseci napušta predsedničku funkciju, rekao je u intervjuu za londonski dnevnik "Tajms" da žali zbog velikih podela oko rata i da ga muči to što je njegova zemlja pogrešno shvaćena.
"Gledajući unazad mislim da sam mogao da upotrebim drugačiji ton, drugačiju retoriku", rekao je Buš u intervjuu za londonski list.
Rekao je da su izrazi kao "samo nek dođu" i "živ ili mrtav" "ljudima ostavljale utisak da ja nisam čovek mira".
Američki predsednik je i rekao da mu je bilo jako teško što je mlade američke vojnike dovodio u opasnost i da je pokušao da se sretne sa koliko god može porodica poginulih, da ima obavezu da ih uteši i "da osiguram da ti životi nisu uzalud izgubljeni".
Buš je rekao da će se u poslednjih šest meseci na dužnosti koncentrisati, između ostalog, da osigura formiranje palestinske države i da ostavi iza sebe okvire za rešavanje niza pitanja koji će posao olakšati sledećem predsedniku.
Buš je takođe rekao da je sada njegov cilj da svom nasledniku, u hvatanju u koštac s problemom Irana, ostavi u nastavi sa diplomatskim merama.
On smatra da će njegov naslednik u Beloj kući, kad proceni situaciju ostati pri sadašnjoj američkoj politici prema toj zemlji. SAD se zalažu za jače sankcije protiv Irana ako ne odustane od programa obogaćivanja uranijuma.
Američki predsednik je na evropskoj turneji koja je počela u utorak u Ljubljani a tokom koje će još posetiti Nemačku, Italiju, Francusku i Englesku. Jedan od ciljeva njegove posete je da osigura podršku tih zemalja za jači pritisak na Iran da odustane od svog nuklearnog programa.
Upitan da li su SAD spremne za crnca za predsednika Buš je rekao da činjenica da je Demokratska stranka nominovala Baraka Obamu samo po sebi govori koliko je daleko Amerika odmakla.
Merkel i Buš: Diplomatski sa Iranom
Nemački kancelar Angela Merkel i Buš izjavili su tokom dana, na kraju susreta u dvorcu Mezeberg, kod Berlina, da i dalje treba tražiti diplomatsko rešenje za problem iranskog nuklearnog programa, ali američki lider nije isključio mogućnost vojne intervencije protiv Irana.
''Sve opcije su i dalje na stolu'', rekao je Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Merkelovom, istakavši dalji interes SAD za diplomatsko rešenje iranskog pitanja.
Merkelova je, na kraju Bušove oproštajne posete Nemačkoj, ocenila da je dosadašnji pritisak na Iran pokazao dejstvo, dok je američki predsednik pozvao iransko vodjstvo na popuštanje i rekao da će ta zemlja izaći iz izolacije kada se obustavi program obogaćivanja uranijuma.
Nemački kancelar je rekla da se o novim sankcijama prema Iranu može razgovarati kada aktuelne mere budu iscrpljene i istakla da, u svakom slučaju, to mora biti pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Kada je reč o Iraku, Buš je izrazio zadovoljstvo situacijom u toj zemlji i ocenio da je tamo postignut napredak.
Merkel i Buš su izrazili nameru za pojačanje napora kako bi se pregovori o globalnoj, slobodnoj trgovini, započeti u Dohi, glavnom gradu Katara, uspešno okončali.
Slobodna trgovina je, prema Merkelovoj, posebno kada je reč o zemaljam u razvoju, suštinska za pravedan svet.
''Imamo šanse da dodjemo do rezultata'', rekla je nemački kancelar, dok je Buš, naglasivši da se njih dvoje zalažu za slobodnu trgovinu, ocenio da bi protekcionizam bio katastrofa za svetsku privredu.
Pripreme za dolazak Buša u oproštajnu posetu Nemačkoj protekle su uz kritike mnogih nemačkih političara.
Koordinator za nemačko-američke odnose u vladi u Berlinu Karsten Fojgt, iz Socijaldemokratske partije (SPD), kritikovao je američkog predsednika, zbog iračkog rata i postupaka prema zatvorenicima u po zlu čuvenom američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi, koji nisu u skladu sa medjunarodnim humanitarnin pravom.
I bivši nemački šef diplomatije Hans-Ditrih Genšer iz liberala je rekao da je Buš suštinski odgovoran za gubitak uticaja i ugleda Amerike i da je ''sve učinio da produbi distancu izmedju Evrope i Amerike''.
Kritike na račun Bušove politike stigle su i iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Merkelove, stranke koja smatra da su irački rat i zatvori Gvantanamo na Kubi i Abu Graib u Iraku naneli štetu, ne samo američkom ugledu, već i ugledu Zapada u muslimanskom svetu.
Buš je sinoć sa suprugom Lorom, doputovao u Nemačku, peti put otkako je stupio na tu dužnost, a na aerodromu su ga dočekali Merkelova sa suprugom Jaohimom Zauerom.
Predsednik SAD nastavlja evropsku turneju danas posetom Rimu, a zatim Parizu i Londonu.
(agencije/MONDO)
''Sve opcije su i dalje na stolu'', rekao je Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Merkelovom, istakavši dalji interes SAD za diplomatsko rešenje iranskog pitanja.
Merkelova je, na kraju Bušove oproštajne posete Nemačkoj, ocenila da je dosadašnji pritisak na Iran pokazao dejstvo, dok je američki predsednik pozvao iransko vodjstvo na popuštanje i rekao da će ta zemlja izaći iz izolacije kada se obustavi program obogaćivanja uranijuma.
Nemački kancelar je rekla da se o novim sankcijama prema Iranu može razgovarati kada aktuelne mere budu iscrpljene i istakla da, u svakom slučaju, to mora biti pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Kada je reč o Iraku, Buš je izrazio zadovoljstvo situacijom u toj zemlji i ocenio da je tamo postignut napredak.
Merkel i Buš su izrazili nameru za pojačanje napora kako bi se pregovori o globalnoj, slobodnoj trgovini, započeti u Dohi, glavnom gradu Katara, uspešno okončali.
Slobodna trgovina je, prema Merkelovoj, posebno kada je reč o zemaljam u razvoju, suštinska za pravedan svet.
''Imamo šanse da dodjemo do rezultata'', rekla je nemački kancelar, dok je Buš, naglasivši da se njih dvoje zalažu za slobodnu trgovinu, ocenio da bi protekcionizam bio katastrofa za svetsku privredu.
Pripreme za dolazak Buša u oproštajnu posetu Nemačkoj protekle su uz kritike mnogih nemačkih političara.
Koordinator za nemačko-američke odnose u vladi u Berlinu Karsten Fojgt, iz Socijaldemokratske partije (SPD), kritikovao je američkog predsednika, zbog iračkog rata i postupaka prema zatvorenicima u po zlu čuvenom američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi, koji nisu u skladu sa medjunarodnim humanitarnin pravom.
I bivši nemački šef diplomatije Hans-Ditrih Genšer iz liberala je rekao da je Buš suštinski odgovoran za gubitak uticaja i ugleda Amerike i da je ''sve učinio da produbi distancu izmedju Evrope i Amerike''.
Kritike na račun Bušove politike stigle su i iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Merkelove, stranke koja smatra da su irački rat i zatvori Gvantanamo na Kubi i Abu Graib u Iraku naneli štetu, ne samo američkom ugledu, već i ugledu Zapada u muslimanskom svetu.
Buš je sinoć sa suprugom Lorom, doputovao u Nemačku, peti put otkako je stupio na tu dužnost, a na aerodromu su ga dočekali Merkelova sa suprugom Jaohimom Zauerom.
Predsednik SAD nastavlja evropsku turneju danas posetom Rimu, a zatim Parizu i Londonu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.