Astronomi sa Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj proveli su poslednje tri godine kako bi sačinili simulaciju svemira na univerzitetskom superkompjuteru.

Kompjuteru je bilo potrebno 80 sati da pokrene čitavu konstrukciju koja sadrži dva triliona (dve hiljade milijardi) digitalnih delova.

Simulacija je napravljena prvenstveno zbog proučavanja tamne materije koja čini najveći deo materije svemira. Tamna materija ne emituje niti reflektuje svetlost, pa ju je nemoguće uočiti teleskopima.

Jedini razlog zbog kojeg znamo da postoji je merenje gravitacionih efekata koje tamna materija proizvodi.

Da bi bolje razumeli kako tamna materija izgleda i kako se ponaša, naučnici iz Ciriha su sačinili kompjutersku simulaciju.

Oni su počeli sa dva triliona delova tamne materije i napravili su model po kojem se oni grupišu. Rezultat? Mreža "grumenja" tamne materije povezanog tankim linijama tamne materije.

Na slici je to "grumenje" prikazano žutom bojom, dok su okolne niti tamne materije prikazane sivom bojom.

Žute tačke su na mestima na kojim su se galaksije poput našeg Mlečnog puta verovatno formirale pre više milijardi godina.

Simulaciju će koristiti i Euklid, svemirska letelica Evropske svemirske agencije, koja će pokušati da napravi mapu tamne materije u svemiru.

Kada Euklid bude lansiran 2020. godine, on će slikati milijarde galaksija i meriti suptilne distorzije svetlosti koje emituju. Distorzije svetlosti su izazvane gravitacionim poljem tamne materije.

To će biti kao da neko pokuša da vidi prozor na osnovu razlike u svetlu dok gleda kroz prozor.

Simulacija tamne materije koju su sačinili istraživači u Cirihu je važna alatka koja će pomoći Euklidu tako što će naučnicima dati ideju o tome šta mogu da očekuju.

Naučnici će, po lansiranju Euklida 2020. godine, moći da koriste podatke sa tog satelita kako bi simulaciju svemira pretvorili u visokopreciznu mapu svemira.

Kada jednom budemo imali tu mapu, možda ćemo konačno moći da dokučimo šta je tačno tamna materija.