Francuski diplomata Alan le Roa postavljen je na mesto šefa mirovnih operacija UN. Le Roa preuzima funkciju u trenutku kada je mirovna misija UN pod velikim pritiskom. SB UN ponovo razmotrio pravila za uvodjenje sankcija Al Kaidi i Talibanima
Francuski diplomata Alan le Roa postavljen je na mesto šefa mirovnih operacija UN, umesto Žan Mari Guena koji je na toj funkciji bio poslednjih osam godina, do marta ove godine, saopštili su u utorak zvaničnici.
Zvaničnici UN naveli su da je Le Roa (55) pre stupanja u državnu službu i rada u francuskoj vladi i u UN, bio zaposlen kao inženjer francuske energetske kompanije "Total".
Radeći za UN, bio je zamenik specijalnog koordinatora za Sarajevo, Bosnu i regionalni administrator na Kosovu, a kasnije je bio specijalni izaslanik EU u Makedoniji, kao i francuski ambasador u Mauritaniji.
Jedno od njegovih poslednjih nameštenja je mesto ambasadora Unije za Mediteransku inicijativu, što je projekat koji je promovisao francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Prema oceni zvaničnika, Le Roa preuzima funkciju u trenutku kada je mirovna misija UN pod velikim pritiskom.
Jedna od najznačajnijih misija koju su UN započele u toku ove godine je u zapadnom delu Sudana u Darfuru u saradnji sa Afričkom unijom.
Ako bi misija bila u potpunosti razmeštena, kao što je planirano za narednu godinu, sastojaće se od 26.000 vojnika i policajaca, što će biti najveća mirovna misija na svetu.
Mirovne snage UN šalju se u različite svetske regione gde postoje oružani konflikti u cilju sprovodjenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogućili dalji nastavka borbi.
Ove snage obezbedjuju zemlje članice UN, a sve mirovne misije mora da odobri Savet bezbednosti.
Za svoj doprinos, mirovne snage su 1988. godine dobile Nobelovu nagradu za mir, a 2001. godine UN i generalni sekretar Kofi Anan dobili su tu nagradu za "trud u stvaranju organizovanijeg i mirnijeg sveta".
Ta rezolucija, koju je podržalo svih 15 članica Saveta, odgovor je na kritike nekih evropskih i ostalih zemalja da su oni koji su pogodjeni sankcijama onemogućeni da se brane.
Sankcije UN protiv osumnjičenih da podržavaju Al Kaidu i njenog vodju Osamu bin Ladena, kao i pokret avganistanskih Talibana šačinjene su od šest antiterorističkih rezolucija donetih od 1999.
godine i uključuju zamrzavanje sredstava, embargo na uvoz oružja i zabrane putovanja.
Današnjom rezolucijom traži se od država da utvrde koje informacije vezane za osumnjičene mogu da budu puštene u javnost i, takodje, pruža mogućnost Savetu da na svom veb sajtu objavi "tekst objašnjenja" razloga za stavljanje novih imena na listu "terorista i njihovih pomagača"
Trenutnu listu čini 493, od kojih su 113 grupe, dobrotvorne organizacije i poslovne korporacije, a ostalo su pojedinci.
Kritičari tih sankcija smatraju da sistem nije pravedan, jer osudjuje ljude na surove kazne, a da im prethodno nije pružio mogućnost sudjenja ili odbacivanja dokaza protiv njih. Veruje se da je do sada najmanje 16 ljudi sa liste umrlo.
(Beta)
Zvaničnici UN naveli su da je Le Roa (55) pre stupanja u državnu službu i rada u francuskoj vladi i u UN, bio zaposlen kao inženjer francuske energetske kompanije "Total".
Radeći za UN, bio je zamenik specijalnog koordinatora za Sarajevo, Bosnu i regionalni administrator na Kosovu, a kasnije je bio specijalni izaslanik EU u Makedoniji, kao i francuski ambasador u Mauritaniji.
Jedno od njegovih poslednjih nameštenja je mesto ambasadora Unije za Mediteransku inicijativu, što je projekat koji je promovisao francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Prema oceni zvaničnika, Le Roa preuzima funkciju u trenutku kada je mirovna misija UN pod velikim pritiskom.
Jedna od najznačajnijih misija koju su UN započele u toku ove godine je u zapadnom delu Sudana u Darfuru u saradnji sa Afričkom unijom.
Ako bi misija bila u potpunosti razmeštena, kao što je planirano za narednu godinu, sastojaće se od 26.000 vojnika i policajaca, što će biti najveća mirovna misija na svetu.
Mirovne snage UN šalju se u različite svetske regione gde postoje oružani konflikti u cilju sprovodjenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogućili dalji nastavka borbi.
Ove snage obezbedjuju zemlje članice UN, a sve mirovne misije mora da odobri Savet bezbednosti.
Za svoj doprinos, mirovne snage su 1988. godine dobile Nobelovu nagradu za mir, a 2001. godine UN i generalni sekretar Kofi Anan dobili su tu nagradu za "trud u stvaranju organizovanijeg i mirnijeg sveta".
UN usvojila rezoluciju protiv Al Kaide i Talibana
Savet bezbednosti UN u ponedeljak je ponovo razmotrio pravila za uvodjenje sankcija Al Kaidi i Talibanima, kako bi osigurao da što više informacija o tome zašto su neki pojedinci i kompanije na meti izadje u javnost.Ta rezolucija, koju je podržalo svih 15 članica Saveta, odgovor je na kritike nekih evropskih i ostalih zemalja da su oni koji su pogodjeni sankcijama onemogućeni da se brane.
Sankcije UN protiv osumnjičenih da podržavaju Al Kaidu i njenog vodju Osamu bin Ladena, kao i pokret avganistanskih Talibana šačinjene su od šest antiterorističkih rezolucija donetih od 1999.
godine i uključuju zamrzavanje sredstava, embargo na uvoz oružja i zabrane putovanja.
Današnjom rezolucijom traži se od država da utvrde koje informacije vezane za osumnjičene mogu da budu puštene u javnost i, takodje, pruža mogućnost Savetu da na svom veb sajtu objavi "tekst objašnjenja" razloga za stavljanje novih imena na listu "terorista i njihovih pomagača"
Trenutnu listu čini 493, od kojih su 113 grupe, dobrotvorne organizacije i poslovne korporacije, a ostalo su pojedinci.
Kritičari tih sankcija smatraju da sistem nije pravedan, jer osudjuje ljude na surove kazne, a da im prethodno nije pružio mogućnost sudjenja ili odbacivanja dokaza protiv njih. Veruje se da je do sada najmanje 16 ljudi sa liste umrlo.
(Beta)
