Francuska je danas preuzela predsedavanje Evropskoj uniji, stavljajući jasno do znanja da je "u interesu Evrope da se proširi na Balkan", ali i da se "ne može proširivati i rušiti Evropa".
Pariz preuzima predsedavanje u trenutku kada je EU suočena sa institucionalnom blokadom posle odbijanja Lisabonskog ugovora, na referendumu u Irskoj 12. juna.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i državni sekretar za evropske poslove Žan-Pjer Žuje, naglasili su da je za dalje proširivanje nužno da se usvoji Ugovor iz Lisabona, bez čega nove članice, uključujući Hrvatsku, ne mogu ući u Evropsku uniju.
To je izričito u intervjuu francuskoj televiziji naglasio Sarkozi koji je stavio do znanja da "ako ne želimo Ugovor iz Lisabona, imaćemo (važeći) Ugovor iz Nice", a "'Nica' je Evropa sa dvadeset sedam članica, bez Hrvatske".
"Ja želim da primimo Hrvatsku i, prema tome, nužan je 'Lisabon'", predočio je Sarkozi, a državni sekretar Žuje je precizirao da je Ugovor iz Nice usvojen da bi se 2004. u članstvo primile "bivše komunističke zemlje, a potom je bilo nužno preustrojiti institucije za buduće proširivanje".
“Francuska želi da balkanske zemlje uđu u EU, ali je bespremetno nastaviti proširenje ukoliko EU nije u stanju da tome prilagodi svoje institucije. Zalažem se da zemlje Balkana uđu u EU, ali pre toga je potrebno reformisati institucije EU ", rekao je Sarkozi, dodajući da je potrebno "iz korena promeniti način na koji gradimo Evropu".
"Treba nastaviti pregovore s određenim brojem zemalja, kao i s Hrvatskom, i to će francusko predsedništvo činiti. Ali", zaključio je Žuje, "proširivanje, dakle prijem u članstvo, ne može se zamisliti sve dok Ugovor iz Lisabona ne bude na snazi".
Bivši francuski premijer i potpredsednik vladajuće (Sarkozijeve) stranke UMP Žan-Pjer Rafaren izjavio je danas da "treba zaustaviti proširivanje da bi se Evropa izvukla iz krize".
Rafaren je dodao da "sada građani imaju utisak da se odluke ne donose u skladu s njihovim očekivanjima" i naglasio da su "prave stvari"
kojima treba da se bavi francusko predsedništvo skok cena nafte, izrada zajedničke politike EU prema ilegalnoj imigraciji i stvaranje Sredozemne unije evropskih i zemalja na južnom i istočnom rubu Mediterana.
U sedištu EU u Briselu je danas veliku pažnju izazvalo i saopštenje poljskog predsednika Leha Kačinjskoga da on neće potpisati odluku poljskog parlamenta o rafitikaciji Lisabonskog ugovora, zato što ga smatra "bespredmetnim".
Češka takodje okleva da rafitikuje taj sporazum, a Sarkozi je upravo prilikom nedavnih poseta Pragu i Varšavi nastojao da ubedi tamošnje političare na vlasti da je nužno usvojiti lisabonski dogovor o preustrojstvu ustanova i mehanizama odlučivanja EU.
Sarkozi je tada istakao da samo tako može da se ide na prijem novih članica u EU, za šta se zalažu Češka i Poljska, a, paradoksalno, koče usvajanje Lisabonskog sporazuma koji to omogućava.
Francuski predsednik je,takođe, uputio oštre zamerke na politiku "čvrstog evra", koju pre svega preko kamatne stope vodi Evropska centralna banka.
On je naglasio da Evropska centralna banka mora "sebi postaviti i pitanje ekonomskog rasta", a ne samo voditi bitku protiv inflacije i držati visoku kamatnu stopu, što znači i visoku cenu kapitala i manje investicije.
Francuska je kao četiri prioriteta svog predsedavanja EU postavila pitanje zaštite životne sredine, globalnog zagrevanja i energetske sigurnosti, zatim usvajanje evropskog sporazuma o imigraciji, dogovor o izgradnji evropske odbrane i reformu zajedničke poljoprivredne politike.
(MONDO/Agencije)
Pariz preuzima predsedavanje u trenutku kada je EU suočena sa institucionalnom blokadom posle odbijanja Lisabonskog ugovora, na referendumu u Irskoj 12. juna.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i državni sekretar za evropske poslove Žan-Pjer Žuje, naglasili su da je za dalje proširivanje nužno da se usvoji Ugovor iz Lisabona, bez čega nove članice, uključujući Hrvatsku, ne mogu ući u Evropsku uniju.
To je izričito u intervjuu francuskoj televiziji naglasio Sarkozi koji je stavio do znanja da "ako ne želimo Ugovor iz Lisabona, imaćemo (važeći) Ugovor iz Nice", a "'Nica' je Evropa sa dvadeset sedam članica, bez Hrvatske".
"Ja želim da primimo Hrvatsku i, prema tome, nužan je 'Lisabon'", predočio je Sarkozi, a državni sekretar Žuje je precizirao da je Ugovor iz Nice usvojen da bi se 2004. u članstvo primile "bivše komunističke zemlje, a potom je bilo nužno preustrojiti institucije za buduće proširivanje".
“Francuska želi da balkanske zemlje uđu u EU, ali je bespremetno nastaviti proširenje ukoliko EU nije u stanju da tome prilagodi svoje institucije. Zalažem se da zemlje Balkana uđu u EU, ali pre toga je potrebno reformisati institucije EU ", rekao je Sarkozi, dodajući da je potrebno "iz korena promeniti način na koji gradimo Evropu".
"Treba nastaviti pregovore s određenim brojem zemalja, kao i s Hrvatskom, i to će francusko predsedništvo činiti. Ali", zaključio je Žuje, "proširivanje, dakle prijem u članstvo, ne može se zamisliti sve dok Ugovor iz Lisabona ne bude na snazi".
Bivši francuski premijer i potpredsednik vladajuće (Sarkozijeve) stranke UMP Žan-Pjer Rafaren izjavio je danas da "treba zaustaviti proširivanje da bi se Evropa izvukla iz krize".
Rafaren je dodao da "sada građani imaju utisak da se odluke ne donose u skladu s njihovim očekivanjima" i naglasio da su "prave stvari"
kojima treba da se bavi francusko predsedništvo skok cena nafte, izrada zajedničke politike EU prema ilegalnoj imigraciji i stvaranje Sredozemne unije evropskih i zemalja na južnom i istočnom rubu Mediterana.
U sedištu EU u Briselu je danas veliku pažnju izazvalo i saopštenje poljskog predsednika Leha Kačinjskoga da on neće potpisati odluku poljskog parlamenta o rafitikaciji Lisabonskog ugovora, zato što ga smatra "bespredmetnim".
Češka takodje okleva da rafitikuje taj sporazum, a Sarkozi je upravo prilikom nedavnih poseta Pragu i Varšavi nastojao da ubedi tamošnje političare na vlasti da je nužno usvojiti lisabonski dogovor o preustrojstvu ustanova i mehanizama odlučivanja EU.
Sarkozi je tada istakao da samo tako može da se ide na prijem novih članica u EU, za šta se zalažu Češka i Poljska, a, paradoksalno, koče usvajanje Lisabonskog sporazuma koji to omogućava.
Francuski predsednik je,takođe, uputio oštre zamerke na politiku "čvrstog evra", koju pre svega preko kamatne stope vodi Evropska centralna banka.
On je naglasio da Evropska centralna banka mora "sebi postaviti i pitanje ekonomskog rasta", a ne samo voditi bitku protiv inflacije i držati visoku kamatnu stopu, što znači i visoku cenu kapitala i manje investicije.
Francuska je kao četiri prioriteta svog predsedavanja EU postavila pitanje zaštite životne sredine, globalnog zagrevanja i energetske sigurnosti, zatim usvajanje evropskog sporazuma o imigraciji, dogovor o izgradnji evropske odbrane i reformu zajedničke poljoprivredne politike.
(MONDO/Agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.