Grupa od trinaest tapira odmara se u grmlju zoološkom vrtu Tikvantape na istoku Nikaragve, stomaka punih lišća i voća u blaženom neznanju o opasnosti koja preti njihovoj vrsti.
Tapiri, najveći kopneni sisari u Centralnoj Americi, braon životinje nalik svinjama sa izduženim spuštenim nosevima žive u zarobljeništvu u blizini Masaje, najvećeg vulkana u Nikaragvi, u okviru projekta za očuvanje te ugrožene vrste, piše agencija AFP.
Tapiri svakog dana pojedu devet kilograma lišća, voća i hrane za konje i redovno se mere, a nadziru ih i kamere.
"Ovde su dobro hranjeni", kaže Edvardo Sakaza, stručnjak za divlje životinje koji vodi program povećanja broja tapira. Ponekad i previše dobro hranjeni, pošto je trogodišnjem mužjaku, nazvanom Pamka, određena dijeta jer je predebeo.
Širenje ljudi na prirodna staništa tapira i klimatske promene desetkovali su šume u kojima žive Berdovi tapiri, jedna od pet preostalih vrsta tapira.
Ljudi i velike mačke predatori izbrisali su sa lica zemlje ostalih 16 vrsta tapira.
Pamka i njegova grupa tih biljojeda su među više od 800 primeraka preostalih u Nikaragvi.
PUŠTANJE U DIVLJINU
Međunarodna unija za očuvanje prirode smatra da Berdovim tapirima preti istrebljenje i oni su najugroženiji četvoronošci u Nikaragvi, kaže Sakaza. "Oni se suočavaju sa potpunim nestankom šuma zbog širenja poljoprivrednih gazdinstava, ilegalnom prodajom i lovokradicama, jer ih ljudi jedu", navodi Sakaza.
Napori zoološkog vrta Tikvantepe usmereni su ka povećanju broja tapira, ali to nije jednostavan zadatak.
Trudnoća kod tapira traje 14 meseci i ženke rađaju samo jedno mladunče.
U zoološkom vrtu bremenite su tri ženke, među kojima su i Rozita, stara 12 godina, i devetogodišnja Pueblana.
Ostali tapiri iz tog vrta uskoro će biti pušteni u divljnu, ali samo ako bude sigurno da neće biti ubijeni, navodi Sakaza. Pre tri godine planirano je puštanje para tapira ali se od toga odustalo u poslednjem trenutku, pošto je procenjeno da neće biti bezbedni u divljini.
Tilba, dvogodišnji mužjak, jedan je od tapira određenih da vojnim helikopterom budu prebačeni u nedostupni rezervat na nikaragvanskoj Karipskoj obali. Njegova mlada dob čini ga povoljnim kandidatom za prilagođavanje životu u divljini.
Kada bude premešten u divljinu, njemu će se pridružiti ženka koju će odabrati tim zadužen za projekat.
Sakaza, koji je počeo da proučava ponašanje tapira pre 20 godina sa Kristoferom Džordanom, američkim stručnjakom sa Univerziteta Mičigen, navodi da oni i posle puštanja životinja u divljinu pažljivo prate tapire pomoću satelitske veze sa ogrlicama i 150 kamera postavljenih širom džungle.
Njihov plan je da razviju širi program za očuvanje i predstave "alternativne načine za očuvanje tapira" Vladi Nikaragve.
SMANJIVANJE POVRŠINE STANIŠTA
Organizacije za očuvanje životne sredine procenjuju da je u Centralnoj Americi ostalo oko 3.000 Berdovih tapira
Taj broj bi mogao da se smanji za oko 80 odsto u narednim godinama ako mere za očuvanje ne budu primenjene, upozorava Međunarodna unija za očuvanje prirode. Populacija tapira je više nego prepolovljena u poslednje tri generacije.
Tapiri, koji koriste svoje njuške za traganje za hranom, teški su između 200 kilograma i 300 kilograma i žive između 15 godina i 40 godina.
Ne kreću se mnogo i aktivni su uglavnom noću i život provode u staništu poluprečnika devet kilometara.
Promena okoline u kojoj žive stoga dovodi u pitanje njihov opstanak i izaziva zabrinutost, jer je tokom poslednjih 40 godina nestalo 70 odsto šuma u Centralnoj Americi, navodi Međunarodna unija za očuvanje prirode.
Tapirče spašeno disanjem "usta na njušku"
Tapiri koji su u Nikaragvi živeli na zapadu te države, odnosno na Pacifičkoj obali, uglavnom su nestali, kaže Haime Inker, geograf koji savetuje vladu o pitanjima životne sredine.
Činilo se izvesnim da će se taj trend pogoršati, jer Nikaragva svake godine gubi izmeđ 50.000 hektara i 60.000 hektara šume, navodi Inker.
Sakaza ističe da su tapiri jedna od 28 vrsta sisara ugroženih zbog oštećenja ekosistema. Ugroženi su i mravojedi, jaguari, pume, majmuni drekavci i belogrli kapucin majmuni.
Plan Vlade Nikaragve da kineskoj kompaniji poveri kopanje velikog kanala duž cele države, zamišljenom da bude konkurencija veoma isplativom Panamskom kanalu, izazvala je još više zabrinutosti kod ekologa.
Kopanje kanala dugog 278 kilometara pogodilo bi 17 ugroženih vrsta, među kojima su i tapiri, navodi se o izveštaju o uticaju na životnu sredinu kompanije HKND, zadužene za projekat izgradnje kanala.
