Lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G8) okončali su u sredu samit u Japanu jednoglasnom osudom nedavnih izbora u Zimbabveu, obećanjem da će se boriti protiv krize hrane u svetu i podrškom planu da se do 2050. za polovinu smanji emisija štetnih gasova
Lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G8) okončali su u sredu samit u Japanu jednoglasnom osudom nedavnih izbora u Zimbabveu, obećanjem da će se boriti protiv krize hrane u svetu i podrškom planu da se do 2050. za polovinu smanji emisija štetnih gasova.
Ipak, samit G8 pokazao je sve veće razlike ud odnosu na zemlje u razvoju i primorao je neke svetske lidere da priznaju da je većina najhitnijih pitanja za njih isuviše da bi se time bavili sami.
"Suočavamo se sa globalnim problemima kojima su potrebna globalna rešenja", rekao je britanski premijer Gordon Braun u svojoj završnoj reči.
Nemačka kancelarka bila je direktnija: "G8 više nije dovoljna da reši mnoge probleme".
Domaćin, japanski premijer Jasuo Fukuda ocenio je da je sustizanje mogućih globalnih kriza učinili samit izuzetno važnim, ali i teškim.
"Imali smo mnogo žučnih rasprava. Ovogodišnji samit bio je najvažniji poslednjih godina", rekao je on.
Samit, održan pod velikim merama bezbednosti u udaljenom planinskom odmartalištu na ostrvu Hokaido, bio je u stvari samit "tri u jedan".
Zajedno sa razvijenim zemljama, bili su pozvani lideri grupe pet vodećih zemalja u razvoju koje zajedno predstavljaju 42 odsto svetske populacije, kao i šefovi sedam afričkih država.
Stigao je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zatim šefovi Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodne agencije za energiju, Afrčke unije i Evropske komisije.
Najveća tema trodnevnog skupa bile su, nesumnjivo, kilmatske promene.
Prvi put, G8 čiji su članovi SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Japan, Kanada, Britanija i Rusija, zajednički se obavezala na dugoročni cilj da do 2050. godine emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bude smanjena na polovinu.
Ipak, nisu uspeli da impresioniraju lidere vodećih zemalja u razvojku, koji su pozvali G8 na ambiciozna smanjenja troškova jer su istorijski najveći zagađivači i ekonomski najsposobniji da se adaptiraju na neophodne promene.
Na sastanku G8 i lidera Kine, Indije, Brzila i 13 drugih zemalja održanom završnog dana, samo tri zemlje podržale su deklaraciju o kilmatskim promenama koju je G8 prethodnog dana usvojila.
Čak i u tim uslovima, američki predsednik Džordž Buš pokušao je da samit opiše kao zapanjujući uspeh, rekavši da su najbogatije zemlje krenule u akciju poboljšanja života miliona ljudi i citiravši nove sporazume o borbi protoiv bolesti. zaštiti okoline i promovisanju razvboja.
Ali, kineski predsednik Hu Đintao, tvrdio je da je emisija štetnih gasova u njegovoj zemlji još relativno niska i da ekonomski rast u zemljama u razvoju ne sme da bude žrtvovanm.
Razlike u okviru same G8 bile su očigledne: neke evropske zemlje žele da se emisija stetnih gasova smanji u poređenju sa 1990.godinom, onom kada je usvojen protokol iz Kjota, koji SAD nisu ratifikovale, dok Japan traži kao osnovu sadašnji nivo.
Lideri su ostavili to pitanje otvborenim za pregovore pod okriljem UN.
O Zimbabveu, lideri G8 izradli su oštro intonirano saopštenje u kome se osuđuje predsednik Robert Miugabe i navodi da će biti preduzete mere protiv odgovornih za nasilje koje je dovelo do povlačenja opozicioniog kandidata iz izborne trke.
U tom stavu, Rusija je imal isti stav kao i sedam najrazvijenijih zemalja sveta, iako je predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da ne postoje konkrtetne odluke UN o tome kako UN treba da reaguju i da li će biti preduzete dalje akcije.
Premijer Australije Kevin Rad koji je na samitu "osmorke" učestvovao u svojstvu posmatrača, ocenio je da susret lidera Grupacije osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) u Japanu nije doneo željene rezultate u rešavanju problema globalnih klimatskih promena,
Rad smatra da je neophodno nastaviti s detaljnim razmatranjem konkretnih inicijativa, vezanih za smanjenje emisija ugljendioksida u atmosferu, koje će biti obelodanjene 2009. na svetskom ekološkom samitu u Kopenhagenu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, prenela je agencija Prajm-Taš.
"Pretnja koju predstavlja globalna promena klime je ozbiljna. To je izazov za svakog od nas", podvukao je Rad.
On je takođe ukazao da sve zemlje sveta treba da daju svoj doprinos očuvanju prirodne sredine.
"Usaglašavanje mišljenja po tom pitanju je ispravan kurs koji vodi očuvanju naše planete za buduća pokolenja, a mi, kao svetski lideri, moramo biti garanti te budućnosti", zaključio je australijski premijer.
(MONDO/agencije)
Ipak, samit G8 pokazao je sve veće razlike ud odnosu na zemlje u razvoju i primorao je neke svetske lidere da priznaju da je većina najhitnijih pitanja za njih isuviše da bi se time bavili sami.
"Suočavamo se sa globalnim problemima kojima su potrebna globalna rešenja", rekao je britanski premijer Gordon Braun u svojoj završnoj reči.
Nemačka kancelarka bila je direktnija: "G8 više nije dovoljna da reši mnoge probleme".
Domaćin, japanski premijer Jasuo Fukuda ocenio je da je sustizanje mogućih globalnih kriza učinili samit izuzetno važnim, ali i teškim.
"Imali smo mnogo žučnih rasprava. Ovogodišnji samit bio je najvažniji poslednjih godina", rekao je on.
Samit, održan pod velikim merama bezbednosti u udaljenom planinskom odmartalištu na ostrvu Hokaido, bio je u stvari samit "tri u jedan".
Zajedno sa razvijenim zemljama, bili su pozvani lideri grupe pet vodećih zemalja u razvoju koje zajedno predstavljaju 42 odsto svetske populacije, kao i šefovi sedam afričkih država.
Stigao je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zatim šefovi Svetske banke, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodne agencije za energiju, Afrčke unije i Evropske komisije.
Najveća tema trodnevnog skupa bile su, nesumnjivo, kilmatske promene.
Prvi put, G8 čiji su članovi SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Japan, Kanada, Britanija i Rusija, zajednički se obavezala na dugoročni cilj da do 2050. godine emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte bude smanjena na polovinu.
Ipak, nisu uspeli da impresioniraju lidere vodećih zemalja u razvojku, koji su pozvali G8 na ambiciozna smanjenja troškova jer su istorijski najveći zagađivači i ekonomski najsposobniji da se adaptiraju na neophodne promene.
Na sastanku G8 i lidera Kine, Indije, Brzila i 13 drugih zemalja održanom završnog dana, samo tri zemlje podržale su deklaraciju o kilmatskim promenama koju je G8 prethodnog dana usvojila.
Čak i u tim uslovima, američki predsednik Džordž Buš pokušao je da samit opiše kao zapanjujući uspeh, rekavši da su najbogatije zemlje krenule u akciju poboljšanja života miliona ljudi i citiravši nove sporazume o borbi protoiv bolesti. zaštiti okoline i promovisanju razvboja.
Ali, kineski predsednik Hu Đintao, tvrdio je da je emisija štetnih gasova u njegovoj zemlji još relativno niska i da ekonomski rast u zemljama u razvoju ne sme da bude žrtvovanm.
Razlike u okviru same G8 bile su očigledne: neke evropske zemlje žele da se emisija stetnih gasova smanji u poređenju sa 1990.godinom, onom kada je usvojen protokol iz Kjota, koji SAD nisu ratifikovale, dok Japan traži kao osnovu sadašnji nivo.
Lideri su ostavili to pitanje otvborenim za pregovore pod okriljem UN.
O Zimbabveu, lideri G8 izradli su oštro intonirano saopštenje u kome se osuđuje predsednik Robert Miugabe i navodi da će biti preduzete mere protiv odgovornih za nasilje koje je dovelo do povlačenja opozicioniog kandidata iz izborne trke.
U tom stavu, Rusija je imal isti stav kao i sedam najrazvijenijih zemalja sveta, iako je predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da ne postoje konkrtetne odluke UN o tome kako UN treba da reaguju i da li će biti preduzete dalje akcije.
Premijer Australije Kevin Rad koji je na samitu "osmorke" učestvovao u svojstvu posmatrača, ocenio je da susret lidera Grupacije osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) u Japanu nije doneo željene rezultate u rešavanju problema globalnih klimatskih promena,
Rad smatra da je neophodno nastaviti s detaljnim razmatranjem konkretnih inicijativa, vezanih za smanjenje emisija ugljendioksida u atmosferu, koje će biti obelodanjene 2009. na svetskom ekološkom samitu u Kopenhagenu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, prenela je agencija Prajm-Taš.
"Pretnja koju predstavlja globalna promena klime je ozbiljna. To je izazov za svakog od nas", podvukao je Rad.
On je takođe ukazao da sve zemlje sveta treba da daju svoj doprinos očuvanju prirodne sredine.
"Usaglašavanje mišljenja po tom pitanju je ispravan kurs koji vodi očuvanju naše planete za buduća pokolenja, a mi, kao svetski lideri, moramo biti garanti te budućnosti", zaključio je australijski premijer.
(MONDO/agencije)
