Francuski predsednik Nikola Sarkozi u Strazburu saopštio da se zalaže za prijem novih članica u EU i podvukao da su "naši hrvatski prijatelji i naši srpski prijatelji, neosporno Evropljani".
Francuski predsednik Nikola Sarkozi u Strazburu saopštio da se zalaže za prijem novih članica u Evropsku uniju (EU) i podvukao da su "naši hrvatski prijatelji i naši srpski prijatelji, neosporno Evropljani".
Pedstavljajući u Evropskom parlamentu prioritete francuskog predsedavanja EU, Sarkozi je naglasio da bi u oktobru ili decembru trebalo da se reši spor oko Ugovora iz Lisabona o preustrojstvu institucija Unije, koji omogućava prijem novih članica.
Sarkozi je predočio da ako EU nastavi da funkcioniše po sada važećem ugovoru iz Nice, "onda je to Evropa 27 članica".
"Ako želimo, a ja to želim, dalje proširivanje, nužne su nove institucije pre nego što primimo nove članice", dodao je Sarkozi ciljajući na Lisabonski sporazum koji su irski građani odbacili na junskom refrendumu.
"Ja sam pristalica proširivanja EU na Balkan, a naši hrvatski prijatelji, naši srpski prijatelji, jesu neosporno Evropljani", rekao je Sarkozi.
Ali, upozorio je francuski predsednik, "zemlje koje se najviše zalažu za proširivanje ne mogu istovremeno govoriti: ne želimo ugovor iz Lisabona, a istovremeno hoćemo prijem novih članica".
"Prema tome, u pitanju je Ugovor iz Lisabona i proširivanje. To nije ucena, mi to u Evropi ne činimo, već pitanje doslednosti, poštenja i logike", kazao je.
Sarkozi je naveo da "kad je reč o Hrvatskoj treba, prema tome, nastaviti pregovore i da svako preuzme svoje odgovornosti" podvukavši da Evropa treba da se širi na nove članice, ali da to mora da bude s novim institucijama.
Sarkozi je najavio da 21. jula ide u Irsku "da čuje i razgovara i pokuša da se dođe do rešenja". "Ne treba gurati Irce", ali, dodao je, "istovremeno treba znati pod kojim uslovima ćemo, i s kojim ugovorom, organizovati izbore za Evropski parlament u junu 2009".
Prema njegovim rečima to će "biti ili ugovor iz Lisabona ili važeći ugovor iz Nice, ali nece biti novog temeljnog akta Evropske unije".
Sarkozi je rekao da je "uvek podržavao proširivanje Evrope" i da je "proširenje iz 2004. bilo uspeh". "Porodica je ponovo na okupu i zbog toga ne treba žaliti", dodao je.
Napomenuvši da je uvek "bio među onima kojima žale što Evropa nije bila mudra da sebe opremi institucijama pre nego što primi nove članice" šef francuske države je ocenio da je "to bila greška koju danas plaćamo".
"Bilo bi hrabrije da smo sebi obezbedili nove institucija, pre nego što se opredelimo za nešto", rekao je i ponovio da on ne žali zbog toga što je došlo do proširivanja na nove članice jer "porodica mora biti ujedinjena" ali da se ne smeju ponoviti iste greške.
"Čujem tu i tamo u evropskim raspravama da se kaže kako to i nije tako strašno - jer biće onda Evropa u više brzina. Možda ćemo, nažalost, jednog dana biti prisiljeni da stvorimo Evropu u više brzina. Ali to može biti samo poslednje, krajnje među rešenjima", ukazao je Sarkozi.
Ocenio je da je Evropa "skupo platila to što je bila podeljena jednim sramnim zidom". "Evropa je skupo platila diktaturu, nametnutu na pleća 80 miliona Evropljana. Razmislimo pre nego što neke zemlje ostavimo i gurnemo iza sebe", rekao je Sarkozi.
Očigledno ciljajući na stav poljskog predsednika Leha Kačinjskog da Ugovor iz Lisabona ne treba prihvatiti, Sarkozi je primetio da se "u vreme pregovora o Ugovoru iz Lisabona, u Briselu, Francuska borila za to da Poljska dobije sve što zaslužuje u Ugovoru iz Lisabona".
"Kako smo mogli reći Poljacima, kojih je 38 miliona", istakao je francuski predsedik, "da je lakše bilo da se otarase diktature, koju su trpeli, a od koje su se oslobodili zahvaljujući ljudima od vrline, kao što su Leh Valesa, Jovan Pavle Drugi, nego da ostanu u Evropi sloboda".
"Porodica ima 27 članova, nikoga ne smemo odbaciti. Sve moramo dovesti u evropsku porodicu i to je, u svakom slučaju, pravac u kojem će delati francusko predsedništvo EU", zaključio je Sarkozi.
Francuski predsednik govorio je i o evropskoj odbrani upitavši "kako Evropa može biti politička sila, ako nije sposobna da se brani i da stavi na raspolaganje sredstva za vođenje svoje politike".
"Uzmimo primer Kosova... To je evropski problem koji moraju rešiti Evropljani. Kako bi Evropljani mogli da nastava da rešavaju taj problem ako se ne opreme vojnim sredstvima i ljudstvom da bi izdejstvovali da se poštuju odluke koje smo doneli", naglasio je Sarkozi u Evropskom parlamentu.
(Beta)
Pedstavljajući u Evropskom parlamentu prioritete francuskog predsedavanja EU, Sarkozi je naglasio da bi u oktobru ili decembru trebalo da se reši spor oko Ugovora iz Lisabona o preustrojstvu institucija Unije, koji omogućava prijem novih članica.
Sarkozi je predočio da ako EU nastavi da funkcioniše po sada važećem ugovoru iz Nice, "onda je to Evropa 27 članica".
"Ako želimo, a ja to želim, dalje proširivanje, nužne su nove institucije pre nego što primimo nove članice", dodao je Sarkozi ciljajući na Lisabonski sporazum koji su irski građani odbacili na junskom refrendumu.
"Ja sam pristalica proširivanja EU na Balkan, a naši hrvatski prijatelji, naši srpski prijatelji, jesu neosporno Evropljani", rekao je Sarkozi.
Ali, upozorio je francuski predsednik, "zemlje koje se najviše zalažu za proširivanje ne mogu istovremeno govoriti: ne želimo ugovor iz Lisabona, a istovremeno hoćemo prijem novih članica".
"Prema tome, u pitanju je Ugovor iz Lisabona i proširivanje. To nije ucena, mi to u Evropi ne činimo, već pitanje doslednosti, poštenja i logike", kazao je.
Sarkozi je naveo da "kad je reč o Hrvatskoj treba, prema tome, nastaviti pregovore i da svako preuzme svoje odgovornosti" podvukavši da Evropa treba da se širi na nove članice, ali da to mora da bude s novim institucijama.
Sarkozi je najavio da 21. jula ide u Irsku "da čuje i razgovara i pokuša da se dođe do rešenja". "Ne treba gurati Irce", ali, dodao je, "istovremeno treba znati pod kojim uslovima ćemo, i s kojim ugovorom, organizovati izbore za Evropski parlament u junu 2009".
Prema njegovim rečima to će "biti ili ugovor iz Lisabona ili važeći ugovor iz Nice, ali nece biti novog temeljnog akta Evropske unije".
Sarkozi je rekao da je "uvek podržavao proširivanje Evrope" i da je "proširenje iz 2004. bilo uspeh". "Porodica je ponovo na okupu i zbog toga ne treba žaliti", dodao je.
Napomenuvši da je uvek "bio među onima kojima žale što Evropa nije bila mudra da sebe opremi institucijama pre nego što primi nove članice" šef francuske države je ocenio da je "to bila greška koju danas plaćamo".
"Bilo bi hrabrije da smo sebi obezbedili nove institucija, pre nego što se opredelimo za nešto", rekao je i ponovio da on ne žali zbog toga što je došlo do proširivanja na nove članice jer "porodica mora biti ujedinjena" ali da se ne smeju ponoviti iste greške.
"Čujem tu i tamo u evropskim raspravama da se kaže kako to i nije tako strašno - jer biće onda Evropa u više brzina. Možda ćemo, nažalost, jednog dana biti prisiljeni da stvorimo Evropu u više brzina. Ali to može biti samo poslednje, krajnje među rešenjima", ukazao je Sarkozi.
Ocenio je da je Evropa "skupo platila to što je bila podeljena jednim sramnim zidom". "Evropa je skupo platila diktaturu, nametnutu na pleća 80 miliona Evropljana. Razmislimo pre nego što neke zemlje ostavimo i gurnemo iza sebe", rekao je Sarkozi.
Očigledno ciljajući na stav poljskog predsednika Leha Kačinjskog da Ugovor iz Lisabona ne treba prihvatiti, Sarkozi je primetio da se "u vreme pregovora o Ugovoru iz Lisabona, u Briselu, Francuska borila za to da Poljska dobije sve što zaslužuje u Ugovoru iz Lisabona".
"Kako smo mogli reći Poljacima, kojih je 38 miliona", istakao je francuski predsedik, "da je lakše bilo da se otarase diktature, koju su trpeli, a od koje su se oslobodili zahvaljujući ljudima od vrline, kao što su Leh Valesa, Jovan Pavle Drugi, nego da ostanu u Evropi sloboda".
"Porodica ima 27 članova, nikoga ne smemo odbaciti. Sve moramo dovesti u evropsku porodicu i to je, u svakom slučaju, pravac u kojem će delati francusko predsedništvo EU", zaključio je Sarkozi.
Francuski predsednik govorio je i o evropskoj odbrani upitavši "kako Evropa može biti politička sila, ako nije sposobna da se brani i da stavi na raspolaganje sredstva za vođenje svoje politike".
"Uzmimo primer Kosova... To je evropski problem koji moraju rešiti Evropljani. Kako bi Evropljani mogli da nastava da rešavaju taj problem ako se ne opreme vojnim sredstvima i ljudstvom da bi izdejstvovali da se poštuju odluke koje smo doneli", naglasio je Sarkozi u Evropskom parlamentu.
(Beta)
