Katalonija referendum o nezavisnosti otvara crtanje novih granica u Evropi

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Posle Katalonije crtanje novih granica u Evropi?

Izvor MONDO/Tanjug
Izvor MONDO/Tanjug

Činilo se da se na Zapadu ništa ne može promeniti nakon raspada bivše SFRJ i Sovjetskog Saveza, ali to je bio samo privid, jer u mnogim nacionalnim država postoje i područja koja traže potpunu nezavisnost, piše Dojče vele.

Povodom referenduma o nezavisnosti održanog u nedelju u Kataloniji, DW piše da možda nigde drugo na zapadu Evrope nije izgledalo tako verovatno da će morati da se štampaju nove geografske karte, kao u slučaju Škotske.

Način kako je Kraljevstvo Škotske dospelo pod englesku krunu pre oko 300 godina nipošto ne spada u slavnija poglavlja prošlosti tog ostrva, ali na referendumu 2014. na koji je pristao i London, mnogi koji su odavno težili nezavisnosti Škotske, ipak, su doživeli tesan poraz.

Bregzit je ponovo podstakao to pitanje kada je predsednica škotske vlade, Nikola Strugeon najavila da bi u jesen 2018. opet mogao biti održan referendum jer je većina Škota glasala za ostanak u Evropskoj uniji.

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji 2014. Novi flamanski savez, pod Bartom De Veverom, postao je najsnažniji politički savez u Flandriji.

On je uveren da će država Belgija ionako "ispariti", a da bi Flandrijcima bilo bolje bez Valonaca. U svakom slučaju, nezavisnost žele da postignu pregovorima, iako je, kako se navodi, zaista teško reći, šta bi nakon toga ostalo od tog evropskog kraljevstva.

Belgija je ionako sačinjena samo od tri regije: Flandrije u kojoj se uglavnom govori holandski, frankofonske Valonije koja obuhvata i mali deo Belgije gde se govori nemački i područja Brisela gde su oba jezika službena.

Katalonija: Za nezavisnost glasalo 90 odsto!

Po Ustavu, sve tri regije se moraju složiti da Belgija potpiše neki međunarodni sporazum.
U slučaju raspada kraljevine Belgije, problem bi bio šta bi bilo sa Briselom i čitavim nizom Evropskih institucija, a tamo je i sedište NATO-a.

U toj zemlji se svako malo mogu čuti rasprave o budućnosti te zemlje i eventualnom priključenju Valonije Francuskoj ili savezu sa Luksemburgom.

Težnja italijanske regije Padanija za nezavisnošću ima istorijsku ili barem kulturnu podlogu, dok težnja za nezavisnosću severa Italije nikad nije postojala u tom obliku i pre svega joj je razlog ekonomija. Pokrajine Lombardija, Aosta, Pijemont, Ligurija, Veneto i Emilia-Romagna sa svojom brojnom industrijom i bankama su zaslužne za najveći deo privrede cele Itaije.

Južni Tirol, područje južno od Alpa gde se donedavno uglavnom govorio nemački, dugo je bila jedna od "najvrelijih" granica Evrope. Nekadašnje područje Austro-Ugarske je "prijateljskim" dogovorom diktatora Hitlera i Musolinija ipak pripalo Italiji, ali i tamo mnogi nisu bili zadovoljni što su postali Italijani.

Nakon Drugog svetskog rata toj regiji je ipak dodeljena velika politička i jezička autonomija, a i velik deo prihoda, koji ostvaruje ova inače imućna pokrajina, sme i da zadrži.

Ali, najnovija dužnička kriza opet je i tamo rasplamsala raspravu o otcepljenju od ostatka prezadužene Italije i zato poručuju "Dalje od Rima".

ŠKOTSKA: Opet referendum o nezavisnosti!?

Korzika je definitivno samosvojna i kulturna i jezička zajednica, ukazuje DW i odaje da Pariz ne želi ni da čuje o nekakvoj autonomiji. Nije sporno da ovo ostrvo ima sasvim posebnu kutluru i jezik, makar je francuska država dugo pokušavala da ih potpuno istera iz tamošnjih škola i društva.

I Korzika je imala svoje ekstremističke pokrete, pre svega FLNC koja je sprovodila napade na predstavnike i simbole francuske države na tom ostrvu. Godine 2014. je i FLNC objavio da obustavlja borbu, ali sukobi time nisu prestali, a ni duhovi se nisu smirili - na obe strane.

Zamisao o nezavisnosti u Bavarskoj je češće vic nego ozbiljni politički program, piše DW.
Konačno, Bavarskoj je, kako se navodi, i kao svim drugim federalnim jedinicama u Nemačkoj zajamčen velik stepen nezavisnosti - unutrašnja politika, školstvo, kultura… pa se tako to odnosi i za Slobodnu Državu Bavarsku, kako je i zvanični naziv ove pokrajine.

Ali, dodaje se, Bavarska je zaista uvek bila "nešto drugo". Ova velika pokrajina sa gotovo 13 miliona stanovnika bi imala više stanovnika nego jedna Švedska, a sada je i jedna od privredno najsnažnijih u Nemačkoj.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 13

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

ZoranJ

Sve je tačno to što kažete, i manjak ljubavi, animozitet, pa i mržnja ona iskonska, ali na zapadu ljudi razmišljaju novčanikom. U tom smislu, većina navedenih raspada se neće desiti nikada, npr. Belgija. Meni se čini da je suština Katalonskog slučaja činjenica da su ekonomski dosta jači od proseka cele Španije i da je neko procenio da bi samostalno bolje zarađivali i tu priču prodao narodu. Godinama ih Španija "gazi" i "ponižava" pa su se ipak samo deklarativno oglašavali. Nikad u istoriji Španije nisu imali veća ljudska prava i veću autonomiju nego sad, a ipak su se digli na ustanak.

Zoro od Srbiju

Hoćemo li podržavati „ teritorijalni integritet R.H. ako budu htele da se odcepe Dalmacija , Istra , Slavonija ?

Namćor

U Rumuniji Zakarpatski Mađari takođe bi mogli da se učlane u taj klub secesionista .

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU