Među okupljenima bio je i njegov stari prijatelj, kubanski predsednik Raul Kastro (86), koji je, obučen u generalsku uniformu, na nadgrobni spomenik Če Gevare položio belu ružu, javio je BBC.

Već pet decenija ime Če Gevare se nalazi u svakom uglu Kube - od novčanica, do bilborda, a njegov lik jedan je od najprepoznatljivijih u Latinskoj Americi.

Okupljeni su došli u Santa Klaru, gde se od 1997. čuvaju posmrtni ostaci najpoznatijeg revolucionara, da slave harizmatičnog, nekompromisnog Argentinca, navodi BBC.

Oko 70.000 ljudi napunilo je ulice ispred mauzoleja u gradu na 300 kilometara istočno od prestonice Havane, prenosi AFP.

Santa Klara je mesto bitke iz decembra 1958. godine posle koje je kubanski diktator Batista otišao u egzil.

Prvi potpredsednik Migel Dijas-Kanel, koji je viđen kao naslednik Raula Kastra, u govoru na ceremoniji odbacio je zahteve SAD da njegova zemlja promeni politički i ekonomski sistem.

Osuđujući američki pritisak na vladu Venecuele i, kako je naveo, napore da se diskredituje kubanska industrija turizma, Dijas-Kanel je istakao da ovi i neki drugi nedavni događaji u regionu dokazuju da se "nikada ne sme verovati imperijalizmu, čak ni malo, nikada".

"Kuba neće praviti ustupke što se tiče njenog suvereniteta i nezavisnosti, niti će pregovarati o svojim principima, a neće prihvatiti ni nametanje uslova", poručio je Dijas-Kanel, očigledno reagujući na nedavnu izjavu američkog predsednika Donalda Trampa u UN da sankcije neće biti ukinute sve dok karipsko ostrvo ne uspostavi demokratiju i kapitalizam, navodi Rojters.

"Promene koje su potrebne na Kubi, isključivo će sprovesti kubanski narod", naglasio je Dijas-Kanel.

Kastro (86) je još ranije objavio da će u februaru sledeće godine, posle isteka mandata, napustiti funkciju predsednika. Očekuje se da će ga zameniti Dijas-Kanel (57) koji će u tom slučaju postati prvi šef države od ranih 60-ih godina prošlog veka koji neće nositi prezime Kastro, napominje britanska agencija.

"Za mene, Če je još ovde, njegov život, rad, primer", rekao je 79-godišnji Luis Montegudo, koji se zajedno sa Gevarom borio u Kongu.

Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara, ili samo kao "Če" ubijen je 9. oktobra 1967. godine u bolivijskim šumama.

Na Kubi školarci i dalje svoj dan započinju pozdravom u vidu podignute pesnice i uzvikom: "Pioniri komunizma, bićemo kao Če".

Raul Kastro se zajedno sa Čeom borio u Kubanskoj revoluciji koju je predvodio njegov brat Fidel Kastro i koja je 1959. godine dovela do svrgavanja Fulgensija Batiste.

Pola veka od smrti Če Gevare biće obeleženo i u Boliviji, gde će ove godine prvi put i vojska učestvovati na komemoraciji.

"Želimo da to bude trenutak jedinstva za bolivijski narod", rekao je zamenik bolivijskog ministra za saradnju Alfredo Rada, napominjući da je u odnosu na 1967. godinu, kada je tadašnji predsednik Rene Barijentos, zakleti antikomunista, naložio da se ranjeni Če ubije.

Sada su se, kako navodi AFP, vremena promenila, a predsednik Bolivije Evo Morales izražava veliko divljenje prema revolucionarnom lideru.

Memorijalnoj ceremoniji u Boliviji prisustvovaće i četvoro Čeove dece.

Če Gevara je 1952. i 1953. putovao širom Latinske Amerike i bio je šokiran ekonomskim razlikama regiona. Taj put koji je trajao devet meseci ovekovečio je knjigom "Dnevnik motocikliste" na osnovu koje je 2004. godine snimljen i istoimeni film.

Uprkos stalnim putovanjima, uspeo je da 1953. godine završi medicinu.

Posle studija medicine i čestih putovanja na kojima je stekao svoja uverenja, Gevara, rođen u Rozariju u Argentini, upoznao je u Meksiku 1955. godine Raula i Fidela Kastra i pridružio se gerilskoj borbi kubanskih revolucionara, koja ih je dovela na vlast u Havani 1959. godine.

Taj događaj mu je dramatično promenio život.

Da li je imao ko da sluša Če Gevaru?

Od svojih kubanskih drugova zadržaće nadimak "Če", tipičan argentinski uzvik kojim se privlači pažnja sagovornika, pozdravlja se ili izražava iznenađenje.

Bolivijska vojska je u pratnji dvojice kubansko-američkih agenata CIA, uhvatila 8. oktobra 1967. Čea sa manjomgrupom izgladnelih gerilaca.

Če Gevara iz Bijeljine

Ranjenog u borbama, Gevaru su odveli u napuštenu školu u mestu La Igera gde je proveo poslednju noć. Sutradan je pogubljen.

Revolucija koju je pokrenuo u Boliviji umrla je zajedno sa njim.