"Tokom naredna dva meseca naš glavni cilj je da pregovaramo", naveo je Pudždemon u pismu premijeru Španije Marijanu Rahoju, pošto je ponovio da "suspenduje mandat" za proglašenje nezavisnosti Katalonije.

On je tako odgovorio na zahtev vlade u Madridu da do danas jasno kaže da li je prošle nedelje proglasio nezavisnost tog španskog autonomnog regiona. Danas u 10:00 sati ističe postavljeni rok za odgovor.

Rojters prenosi da će zamenica španskog premijera Soraja Saens de Santamarija dati izjavu povodom toga u 10.30 časova.

U pismu na četiri stranice, katalonski lider pozvao je na okončanje "represije nad katalonskim narodom" i na održavanje sastanka sa  Rahojem na kome bi razgovarali o situaciji u Kataloniji i postigli sporazum.

On je u pismu naveo da bi dijalog između Španije i Katalonije trebalo da se odvija tokom naredna dva meseca i zatražio od španskog premijera da zaustavi sudski postupak protiv šefa katalonske policije.

"Naša ponuda za dijalog je iskrena, uprkos svemu što se dogodilo", napsiao je Pudždemon.

S druge strane, kako, piše "El Pais", španska vlada priprema donošenje specijalnih odluka, koje će se prioritetno baviti kontrolom katalonske specijalne policije Mososa i finansija.

Centralne španske vlasti dale su Pudždemonu rok da do danas precizno navede da li je proglasio nezavisnost ili ne, i odgovor bi morao da bude jasan i jednostavan - "da" ili "ne", što Pudždemon nije učini, čime je otvorio put španskoj vladi da preuzme kontorlu nad Katalonijom i upravlja ovim regionom direktno, naveo je Rojters.

Španci Kataloncima: Imate PET DANA da se izjasnite

Pudždemonu je početkom prošle sedmice u parlamentu rekao da Katalonija pristupa proglašenju nezavisnosti, ali je predložio zamrzavanje primene tog proglašenja na nekoliko nedelja kako bi se omogućio dijalog uz posredovanje sa španskom vladom.

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

RAZLOZI ZA NEZAVISNOST

1. NOVAC

Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%.

2. JEZIK

Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski.

3. POŠTOVANJE (PONOS)

Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce.

Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.

RIZICI

Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum.

Takođe, pitanje je šta bi bilo sa Fudbalskim klubom Barselona, ali i Fudbalskim klubom Espanjol i u kojoj bi se ligi oni takmičili.