Predstavnici više od 40 zemalja usvojili su na kraju samita u Parizu deklaraciju o osnivanju Mediteranske unije, na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, nakon skupa sa koga je poslata poruka za uspostavljanje mira na Bliskom istoku.
Predstavnici više od 40 zemalja usvojili su na kraju samita u Parizu deklaraciju o osnivanju Mediteranske unije, na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, nakon skupa sa koga je poslata poruka za uspostavljanje mira na Bliskom istoku.
Šefovi država zemalja Evropske unije i mediteranskog basena složili su se da rade na uvođenju zabrane na oružje za masovno uništenje na Bliskom istoku.
"Sanjali smo Mediteransku uniju i sada je ona stvarnost", poručio je Sarkozi koji je nametnuo ovu ideju uprkos prvobitnom nepoverenju koju su izrazili njegovi evropski partneri, na prvom mestu Nemačka, kao i neke arapske zemlje.
Skup je imao simboličko značenje, jer su se za istim stolom našli sirijski predsednik Bašar al Asad, kome je ovo veliki povratak na međunarodnu scenu, i izraelski premijer Ehud Olmert, čije su zemlje u sukobu od 1948. godine.
Al Asad je najavio obnavljanje diplomatskih veza sa Libanom, prvi put pošto je Sirija postala nezavisna 1943. godine.
"Svet se neće izmeniti" za jedan dan sa Mediteranskom unijom, izjavio je ministar spoljnih poslova švedske Karl Bilt, izražavajući rezerve jednog dela Evropljana prema ovom projektu.
U konačnoj deklaraciji samita, u delu koji se odnosi na mirovni proces na Bliskom istoku, napravljeno je dosta kompromisa u odnosu na prvobitnu ambiciju.
Osnivači Mediteranske unije se nadaju da će ona biti pokrenuta zahvaljujući konkretnim projektima, kao što su smanjivanje zagađenosti Mediterana, razvijanje sunčeve energije, jačanje bezbednosti i razvoj morskih "autoputeva", sa ciljem dinamičnije trgovine.
"Na taj način smo uspostavili mir u Evropi", rekao je Sarkozi, koji je po stupanju na funkciju šefa države pre godinu dana najavio ovaj projekat kao jedan od prioriteta predsedničkog mandata.
Na čelu nove unije će biti jedan predstavnik Severa i jedan predstavnik Juga, što je u ovom trenutku, pored Sarkozija, egipatski predsednik Hosni Mubarak.
Na samitu o mediteranskoj uniji učestvovali su predstavnici 43 zemlje, koji predstavljaju oko 750 miliona stanovnika - 27 zemalja članica Evropske unije, zemlje južnog Sredozemlja – Egipat, Alžir, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, Mauritanija, Sirija, Tunis, Turska i palestinske vlasti, kao i evropske sredozemne zemlje – Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Monako.
Skup je bojkotovao libijski predsednik Muamer Gadafi, koji je ocenio ideju "zastrašujućom" i kralj Maroka, Muhamed VI, koji je u poslednji čas poslao svog brata, navodeći kao razlog svog odsustva "prezauzetost".
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner u ponedeljak je rekao da je između Izraelaca i Palestinaca u poslednjeim trenutku došlo do "neslaganja" po pitanju teksta deklaracije usvojene na samitu lidera Evropske unije i Mediterana.Šefovi država zemalja Evropske unije i mediteranskog basena složili su se da rade na uvođenju zabrane na oružje za masovno uništenje na Bliskom istoku.
"Sanjali smo Mediteransku uniju i sada je ona stvarnost", poručio je Sarkozi koji je nametnuo ovu ideju uprkos prvobitnom nepoverenju koju su izrazili njegovi evropski partneri, na prvom mestu Nemačka, kao i neke arapske zemlje.
Skup je imao simboličko značenje, jer su se za istim stolom našli sirijski predsednik Bašar al Asad, kome je ovo veliki povratak na međunarodnu scenu, i izraelski premijer Ehud Olmert, čije su zemlje u sukobu od 1948. godine.
Al Asad je najavio obnavljanje diplomatskih veza sa Libanom, prvi put pošto je Sirija postala nezavisna 1943. godine.
"Svet se neće izmeniti" za jedan dan sa Mediteranskom unijom, izjavio je ministar spoljnih poslova švedske Karl Bilt, izražavajući rezerve jednog dela Evropljana prema ovom projektu.
U konačnoj deklaraciji samita, u delu koji se odnosi na mirovni proces na Bliskom istoku, napravljeno je dosta kompromisa u odnosu na prvobitnu ambiciju.
Osnivači Mediteranske unije se nadaju da će ona biti pokrenuta zahvaljujući konkretnim projektima, kao što su smanjivanje zagađenosti Mediterana, razvijanje sunčeve energije, jačanje bezbednosti i razvoj morskih "autoputeva", sa ciljem dinamičnije trgovine.
"Na taj način smo uspostavili mir u Evropi", rekao je Sarkozi, koji je po stupanju na funkciju šefa države pre godinu dana najavio ovaj projekat kao jedan od prioriteta predsedničkog mandata.
Na čelu nove unije će biti jedan predstavnik Severa i jedan predstavnik Juga, što je u ovom trenutku, pored Sarkozija, egipatski predsednik Hosni Mubarak.
Na samitu o mediteranskoj uniji učestvovali su predstavnici 43 zemlje, koji predstavljaju oko 750 miliona stanovnika - 27 zemalja članica Evropske unije, zemlje južnog Sredozemlja – Egipat, Alžir, Izrael, Jordan, Liban, Maroko, Mauritanija, Sirija, Tunis, Turska i palestinske vlasti, kao i evropske sredozemne zemlje – Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Monako.
Skup je bojkotovao libijski predsednik Muamer Gadafi, koji je ocenio ideju "zastrašujućom" i kralj Maroka, Muhamed VI, koji je u poslednji čas poslao svog brata, navodeći kao razlog svog odsustva "prezauzetost".
Neslaganje Izraela i Palestinaca na samitu EU
Kušner je u izjavi za radio Evropa 1 pozdravio održavanje samita u Parizu, za koji je rekao da je "veličanstven događaj". Skupu su prisustvovali predsednici ili premijeri više od 40 država, a završio se usvajanjem deklaracije.
Šef francuske diplomatije je, međutim, izrazio žaljenje zbog "spora" Izraelaca i Palestinaca u poslednjem trenutku, zbog kojeg je trebalo uneti dodatne izmene u tekst deklaracije.
Palestinska delegacija na samitu potvrdila je neslaganje, uz objašenje da su Izraelci insistirali da se u tekst uključi "Država za jervrejski narod".
"Mi smo bili kategorički protiv toga... Nije bilo govora da to prihvatimo", rekao je šef palestinske diplomatije Rijad al-Maliki.
Jedan palestinski zvaničnik, koji je zatražio da ostane anoniman, rekao je da je njegova delegacija želela da "konacna deklaracija po tom pitanju bude jasnija".
Neimenovi izraelski zvaničnik je, međutim, rekao da se delegacija Izraela "slagala sa usvojenim tekstom rezolucije... pošto je o njemu postojao konsenzus".
Izraelski premijer Ehud Olmert i palestinski predsednik Mahmud Abas prisustvovali su samitu Evropske unije i mediteranskih zemalja na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija.
Francuska, kao predsedavajuća Evropskoj uniji, pokušava da pomogne u postizanju dogovora između palestinskih i izraelskih zvaničnika. U okviru tih napora, Sarkozi je 1. jula posetio Izrael i Zapadnu obalu, kako bi se na licu mesta upoznao s problemima.
(agencije/MONDO)
