"Jako mi je drago sastati se s vama u Rusiji, drago mi je na prilici da popričamo o bilateralnim odnosima, ali i o regionalnim pitanjima. Dobrodošli", rekao je Putin hrvatskoj predsednici na početku sastanka u rezidenciji Bočarov ručej.

Grabar Kitarović je na dobrodošlicu odgovorila da se raduje današnjim razgovorima i da veruje će to biti nova stepenica i nova faza u odnosima dveju država.

Očekuje, kazala je, da će na to uticati razgovori o bilateralnim odnosima, pre svega o proširenju privredne saradnje, kulturne i svake druge, ali isto tako o pitanjima sigurnosti na području evropskog kontinenta, posebno u hrvatskom susedstvu na Jugoistoku Evrope i o pitanjima globalne sigurnosti u kojima Rusija igra bitnu ulogu.

Grabar Kitarović je rekla i da u ovom trenutku između dve zemlje postoji nekoliko otvorenih pitanja te izrazila uverenje da se o njima može razgovarati u okviru "otvorrenog dijaloga međusobnog poštovanja".

"Pre svega smatram da možemo postaviti pozitivne pretpostavke za daljnje proširenje saradnje između Hrvatske i Rusije", istakla je ona.

Hrvatska agencija Hina navodi da je hrvatska predsednica iskoristila priliku da Putina pozove u zvaničnu posetu Hrvatskoj.

Putin je podsetio je da se ove godine obeležava 25. godišnjica diplomatskih odnosa između Ruske Federacije i RH i izrazio zadovoljstvo zbog značajnog rasta trgovinske razmene između dveju zemalja.

Takođe je izrazio uverenje da će svi razgovori hrvatske predsednice i susreti toekom poseta Rusiji koristiti odnosima dveju zemalja.

Vučić: Razgovor s Putinom 25 minuta na ruskom

Ovo je, inače, prva službena poseta jednog hrvatskog predsednika Ruskoj Federaciji od 2009. godine, a njen ključni cilj je "novi zamah u odnosima koji su godinama zapušteni", prenela je Hina pozivajući se na izvore na Pantovčaku.

Prema najavama, Grabar-Kitarović će u razgovorima s Putinom, uz bilateralna pitanja, poseban naglasak staviti na stabilnost jugoistoka Evrope i na globalnu ulogu Rusije.

Hrvatska i Rusija imaju zajedničke interese u borbi protiv međunarodnog terorizma i svih oblika ekstremizama, kao i interes za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Jedna od tema, kako se navodi, razgovora biće situacija u Bosni i Hercegovini.

Grabar-Kitarović je više puta izrazila zabrinutost procesima u BiH, posebno ističući zastoj u procesu pristupanju Evropskoj uniji i NATO-u te zastoj u reformama.

Kazala je i da u BiH ima hiljade radikalizovanih osoba koje predstavljaju potencijalnu bezbednosnu pretnju na tragu islamskog terorizma, što je u toj zemlji izazvalo burne reakcije.

Hrvatska i Rusija se zalažu za jedinstvenu, suverenu, celovitu i stabilnu BiH i ravnopravnost svih triju konstitutivnih naroda, kažu u Zagrebu.

Među temama razgovora svakako će biti Agrokor u koji su ruske banke, Sberbank i VTB, uložile veliki novac i očekuju povracjaj duga.

Ukrajinska kriza je takođe nezaobilazno pitanje, posebno nakon što je premijer Andrej Plenković ponudio Kijevu hrvatska iskustva u mirnoj reintegraciji istoka Ukrajine, što se Moskvi nikako nije svidelo i izazvalo je dve negativne reakcije ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Na Pantovčaku ističu da hrvatska vlada i predsednica podržavaju puno sprovođenje sporazuma iz Minska i sve što se dogovori u okviru njega te da su hrvatska iskustva u mirnoj reintegraciji "dragocena, ali mogu biti korisna samo ako se sve potpisnice minskog sporazuma za to zalažu".