On je ocenio da to predstavlja "najgori napad na institucije i narod Katalonije još od vojne diktature Fransiska Franka", prenosi Rojters.

Predsednica katalonskog parlamenta Karme Forkadelj izjavila je prethodno da mere koje donela španska vlada predstavljaju "državni udar" i "napad na demokratiju".

Kako prenosi Rojters, ona je u televizijskom obraćanju rekla da je posvećena odbrani suvereniteta katalonskog parlamenta."

Prema njenim rečima, Rahoj je objavio "de fakto državni udar sa ciljem uklanjanja demokratski izabranog parlamenta", prenosi AP.

Pre televizijskog obraćanja povodom odluke Vlade Španije da raspusti katalonsku vladu, predsednik Katalonije Karles Pudždemon je prisustvovao protestu u Barseloni.

Demonstranti, koji tim skupom pokazuju podršku nezavisnosti ove španske pokrajine, takođe pozivaju na oslobađanje dvojice istaknutih uhapšenih aktivista, prenosi AP.

Američka agencija navodi procenu lokalne policije da se u Barseloni okupilo oko 450.000 demonstranata.

Na marš su prvobitno pozvale organizacije "Ashemblea nasional Katalana" i "Omnium kultural", kako bi izvršile pritisak radi oslobađanja njihovih lidera, ali je skup prerastao u kolektivno odbacivanje odluke španske vlade da preuzme regionalna ovlašćenja Katalonije.

Obrativši se učesnicima skupa, portparol pokreta "Omnium kultural" Marsel Mauri rekao je da je plan centralnih španskih vlasti o preuzimaju kontrole nad regionalnim ovlašćenjima "uništio demokratiju".

"NIJE ŠIJA...": Madrid ukida vladu Katalonije

Mauri je, takođe, na engleskom pozvao na međunarodnu podršku, uzviknuvši: "Pomozite Kataloniji, spasite Španiju, spasite Evropu", dok su demonstranti uzvikivali: "Sloboda, sloboda".

Potpredsednik organizacije "Asemblea nasional Katalana", Agusti Alkobero, nazvao je potez španske vlade "represivnom eskalacijom" usmerenom na "brisanje Katalone kao političke nacije".

Skup je otvoren transparentom sa natpisom "Sloboda za Žordija Sančesa, sloboda za Žordija Kuišarta".

Španija je u subotu preduzela drastične mere kako bi sprečila otcepljenje Katalonije, saopštivši da će, u međuvrremenu, španski ministri preuzeti funkcije od Pudždemona i njegovog tima

Te mere je najavio španski premijer Marijano Rahoj nakon specijalnog sastanka svog kabineta, a sada treba da ih usvoji Senat, u procesu koji bi mogao potraje nedelju dana.  Rahojeva Narodna stranka u Senatu ima većinu.

Najavljene mere Madrida izazvale su gnevnu reakciju potpredsednika katalonske vlade Oriola Žunkerasa, koji je na Twitteru napisao da su "Narodna partija i njihovi saveznici danas suspendovali ne samo autonomiju, već i demokratiju", prenosi AFP.

Iako se protivi težnjama ka nezavisnosti, i gradonačelnica Barselone Ada Kolau kritikovala je odluku španske vlade, napisavši na istoj društvenoj mreži da je "Rahoj suspendovao samoupravu Katalonije za koju su se toliki ljudi borili, što je ozbiljan napad na ljudska prava i slobode".

"Ukidanje autonomije Katalonije jača separatizam"

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

RAZLOZI ZA NEZAVISNOST

1. NOVAC

Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%.

2. JEZIK

Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski.

3. POŠTOVANJE (PONOS)

Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce.

Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.

RIZICI

Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum.

Takođe, pitanje je šta bi bilo sa Fudbalskim klubom Barselona, ali i Fudbalskim klubom Espanjol i u kojoj bi se ligi oni takmičili.