Vlada Belgije je u utorak pala jer nije uspela da reši dugotrajni spor o ustavnoj reformi na osnovu koje bi obe nacionalne zajednice u toj zemlji - i Flamanci i Valonci, dobili više autonomije.
Vlada Belgije je u utorak pala jer nije uspela da reši dugotrajni spor o ustavnoj reformi na osnovu koje bi obe nacionalne zajednice u toj zemlji - i Flamanci i Valonci, dobili više autonomije.
Kralj Albert drugi odmah je započeo političke konsultacije sa poslanicima, koje se očekuju da će potrajati nekoliko dana. On nije formalno prihvatio ostavku koju je u ponedeljak ponudio premijer Iv Leterm, tako da je Letermova vlada za sada u funkciji.
U neuobičajenoj izjavi, premijer je rekao da belgijska ustavna kriza proističe iz činjenice da "politički konsenzus" širom belgijskog lingvistički podeljenog prostora više ne funkcioniše.
"Model federalnog konsenzusa dostigao je svoje granice", rekao je Leterm.
On nije uspeo da ujedini kabinet koji čini koalicija demohrišćana, liberala, socijalista i tvrdih nacionalista iz obe jezičke grupe, da se složi oko zajedničke budućnosti, dajući više federalne moći Flandriji u kojoj se govori holandski, i frankofonoj Valoniji.
Frankofone partije izrazile su iznenađenje zbog Letermove ostavke. Vicepremijer Didije Renders tražio je od njega da ostane, rekavši da vlada mora da nastavi sa socijalnim i ekonomskim programom.
Lider frankofonih socijalista, Elio di Rupo rekao je da su pregovori o ustavnoj reformi održani u "konstruktivnoj, pozitivnoj klimi".
Umerene flamanske partije, uključujući i Letermove demohrišćane, međutim, optužile su frankofonske partije za odugovlačenje, kao i da nisu pregovarali u dobrom duhu.
Belgijska flamanska (holandska) i frankofonska zajednica traže više autonomije od 1970-tih godina, u kulturi, za omladinu i sport. Od tada su za obrazovanje, trgovinu, turizam i poljoprivredu nadležne federalna vlada i Flandrija, dok Valonija i dvojezični Brisel daju regionalne vlade i parlamente.
Frankofone partije sada optužuju pripadnike holandskog govornog područja da pokušavaju da se otcepe od Valonije u kojoj se govori francuski, gde je stopa nezaposlenosti od 15 odsto trostruko veća nego u flamanskoj Flandriji.
Flamanske partije zalažu se da napredniji sever zemlje dobije veću autonomiju tako što će poreze i neke mere socijalnog osiguranja prebaciti sa federalnog na regionalni nivo. Oni žele i veća ovlašćenja u zdravstvu, transportu, zapošljavanju i pravosuđu.
Umereniji flamanski političari tvrde da ima prostora za veću regionalnu autonomiju bez cepanja Belgije, ali rezultati istraživanja ukazuju da oni gube u odnosu na tvrđe političke struje u Flandriji koje se otvoreno zalažu za podelu zemlje.
(Beta)
Kralj Albert drugi odmah je započeo političke konsultacije sa poslanicima, koje se očekuju da će potrajati nekoliko dana. On nije formalno prihvatio ostavku koju je u ponedeljak ponudio premijer Iv Leterm, tako da je Letermova vlada za sada u funkciji.
U neuobičajenoj izjavi, premijer je rekao da belgijska ustavna kriza proističe iz činjenice da "politički konsenzus" širom belgijskog lingvistički podeljenog prostora više ne funkcioniše.
"Model federalnog konsenzusa dostigao je svoje granice", rekao je Leterm.
On nije uspeo da ujedini kabinet koji čini koalicija demohrišćana, liberala, socijalista i tvrdih nacionalista iz obe jezičke grupe, da se složi oko zajedničke budućnosti, dajući više federalne moći Flandriji u kojoj se govori holandski, i frankofonoj Valoniji.
Frankofone partije izrazile su iznenađenje zbog Letermove ostavke. Vicepremijer Didije Renders tražio je od njega da ostane, rekavši da vlada mora da nastavi sa socijalnim i ekonomskim programom.
Lider frankofonih socijalista, Elio di Rupo rekao je da su pregovori o ustavnoj reformi održani u "konstruktivnoj, pozitivnoj klimi".
Umerene flamanske partije, uključujući i Letermove demohrišćane, međutim, optužile su frankofonske partije za odugovlačenje, kao i da nisu pregovarali u dobrom duhu.
Belgijska flamanska (holandska) i frankofonska zajednica traže više autonomije od 1970-tih godina, u kulturi, za omladinu i sport. Od tada su za obrazovanje, trgovinu, turizam i poljoprivredu nadležne federalna vlada i Flandrija, dok Valonija i dvojezični Brisel daju regionalne vlade i parlamente.
Frankofone partije sada optužuju pripadnike holandskog govornog područja da pokušavaju da se otcepe od Valonije u kojoj se govori francuski, gde je stopa nezaposlenosti od 15 odsto trostruko veća nego u flamanskoj Flandriji.
Flamanske partije zalažu se da napredniji sever zemlje dobije veću autonomiju tako što će poreze i neke mere socijalnog osiguranja prebaciti sa federalnog na regionalni nivo. Oni žele i veća ovlašćenja u zdravstvu, transportu, zapošljavanju i pravosuđu.
Umereniji flamanski političari tvrde da ima prostora za veću regionalnu autonomiju bez cepanja Belgije, ali rezultati istraživanja ukazuju da oni gube u odnosu na tvrđe političke struje u Flandriji koje se otvoreno zalažu za podelu zemlje.
(Beta)
