Izrael i libanski radikalni islamistički Hezbolah razmenili su u sredu zatvorenike i tela poginulih, čime je okončano poslednje poglavlje rata vođenog pre dve godine između dva suseda.
Izrael i libanski radikalni islamistički Hezbolah razmenili su u sredu na graničnom izraelsko-libanskom prelazu Roš Hanikra zatvorenike i tela poginulih, čime je okončano poslednje poglavlje rata vođenog pre dve godine između dva suseda.
Kontroverzna razmena počela je nešto posle devet sati po lokalnom vremenu, kada je Hezbolah predao Međunarodnom Crvenom krstu dva crna kovčega s telima dvojice izraelskih vojnika, Eldada Regeva i Ehuda Goldvasera, otetih u prekograničnom napadu gerilaca Hezbolaha na sever Izraela jula 2006, što je izazvalo ratni sukob između izraelske vojske i Hezbolaha koji je trajao 34 dana.
U protekle dve godine vođeni su mukotrpni pregovori da se vojnici vrate kući i sve do srede se nije sa sigurnošću znalo da li su oni mrtvi ili živi. Hezbolah nije pružao nikakve dokaze da su još u životu, a sada je prvi put potvrdio suprotno.
Izraelskim vlastima bilo je potrebno pet sati da utvrde pozitivan identitet žrtava i da o smrti vojnika zvanično obavesti njihove porodice.
Posle toga otvoren je put ka slobodi za pet Libanaca koji su pušteni iz izraelskih zatvora. Među njima je Samir Kantar (na fotografiji), osuđen na doživotnu robiju koga Izraelci smatraju monstrumom.
Libanci su dovezeni do neutralne zone i peške su ušli na libansku teritoriju. Vojne jedinice su uklonile barikade na granici da bi propustili vozila.
Kantaru nije bilo još ni 17 godina kada se 1979. godine ubacio čamcem na sever Izraela i počinio surovi zločin - ubio je čoveka pred njegovom četvorogodišnjom ćerkom, a potom i nju, razbivši joj lobanju. Njenu dvogodišnju sestru majka je slučajno udavila, držeći joj ruku preko usta kako bi prigušila njen plač.
Njemu je u Libanu u sredu spreman herojski doček, iako nije bio član Hezbolaha, već je pripadao Frontu za oslobođenje Palestine.
Bivše zatvorenike pozdraviće na aerodromu i predsednik Libana Mišel Sulejman, premijer Fuad Siniora i predsednik parlamenta Nabih Beri.
Osim toga, 199 posmrtnih ostataka Libanaca i Palestinaca, ubijenih tokom godina u sukobu sa Izraelom, prebačeno je u drvenim kovčezima, kamionima preko izraelsko-libanske granice.
Dogovorom o razmeni, kome su posredovale UN, predviđeno je u kasnijoj fazi puštanje desetina palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, kao gest prema generalnom sekretaru svetske organizacije Ban Ki Munu.
Razmena je neminivno probudila bolna sećanja na rat, u kome je poginulo 1.200 ljudi u Libanu i 160 Izraelaca. Međutim, dok su mnogi Izraelci bili uvereni da se radi o neravnopravnoj razmeni živih za mrtve, u Libanu je proglašen nacionalni praznik.
Duž puta koji vodi od granice vijorile su se žute zastave Hezbolaha i od ranog jutra čula se muzika. Nošeni su transparenti s natpisima "Bol Izraela, radost Libana".
Posle ove razmene u Izraelu više nema zatvorenih Libanaca, a Hezbolah je smatra još jednim dokazom pobede u drugom libanskom ratu, nad najjačom armijom u regionu.
Vođe Hezbolaha veruju da će zahvaljući razmeni porasti ugled organizacije ne samo u Libanu, već i u čitavom arapskom svetu.
S druge strane granice, u Izraelu, atmosfera je tmurna pred sahranu otetih vojnika u četvrtak. Izrael je smatrao svojom moralnom obavezom da ih vrati kući.
(agencije/MONDO)
Kontroverzna razmena počela je nešto posle devet sati po lokalnom vremenu, kada je Hezbolah predao Međunarodnom Crvenom krstu dva crna kovčega s telima dvojice izraelskih vojnika, Eldada Regeva i Ehuda Goldvasera, otetih u prekograničnom napadu gerilaca Hezbolaha na sever Izraela jula 2006, što je izazvalo ratni sukob između izraelske vojske i Hezbolaha koji je trajao 34 dana.
U protekle dve godine vođeni su mukotrpni pregovori da se vojnici vrate kući i sve do srede se nije sa sigurnošću znalo da li su oni mrtvi ili živi. Hezbolah nije pružao nikakve dokaze da su još u životu, a sada je prvi put potvrdio suprotno.
Izraelskim vlastima bilo je potrebno pet sati da utvrde pozitivan identitet žrtava i da o smrti vojnika zvanično obavesti njihove porodice.
Posle toga otvoren je put ka slobodi za pet Libanaca koji su pušteni iz izraelskih zatvora. Među njima je Samir Kantar (na fotografiji), osuđen na doživotnu robiju koga Izraelci smatraju monstrumom.
Libanci su dovezeni do neutralne zone i peške su ušli na libansku teritoriju. Vojne jedinice su uklonile barikade na granici da bi propustili vozila.
Kantaru nije bilo još ni 17 godina kada se 1979. godine ubacio čamcem na sever Izraela i počinio surovi zločin - ubio je čoveka pred njegovom četvorogodišnjom ćerkom, a potom i nju, razbivši joj lobanju. Njenu dvogodišnju sestru majka je slučajno udavila, držeći joj ruku preko usta kako bi prigušila njen plač.
Njemu je u Libanu u sredu spreman herojski doček, iako nije bio član Hezbolaha, već je pripadao Frontu za oslobođenje Palestine.
Bivše zatvorenike pozdraviće na aerodromu i predsednik Libana Mišel Sulejman, premijer Fuad Siniora i predsednik parlamenta Nabih Beri.
Osim toga, 199 posmrtnih ostataka Libanaca i Palestinaca, ubijenih tokom godina u sukobu sa Izraelom, prebačeno je u drvenim kovčezima, kamionima preko izraelsko-libanske granice.
Dogovorom o razmeni, kome su posredovale UN, predviđeno je u kasnijoj fazi puštanje desetina palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, kao gest prema generalnom sekretaru svetske organizacije Ban Ki Munu.
Razmena je neminivno probudila bolna sećanja na rat, u kome je poginulo 1.200 ljudi u Libanu i 160 Izraelaca. Međutim, dok su mnogi Izraelci bili uvereni da se radi o neravnopravnoj razmeni živih za mrtve, u Libanu je proglašen nacionalni praznik.
Duž puta koji vodi od granice vijorile su se žute zastave Hezbolaha i od ranog jutra čula se muzika. Nošeni su transparenti s natpisima "Bol Izraela, radost Libana".
Posle ove razmene u Izraelu više nema zatvorenih Libanaca, a Hezbolah je smatra još jednim dokazom pobede u drugom libanskom ratu, nad najjačom armijom u regionu.
Vođe Hezbolaha veruju da će zahvaljući razmeni porasti ugled organizacije ne samo u Libanu, već i u čitavom arapskom svetu.
S druge strane granice, u Izraelu, atmosfera je tmurna pred sahranu otetih vojnika u četvrtak. Izrael je smatrao svojom moralnom obavezom da ih vrati kući.
(agencije/MONDO)
