Da li će Bliski istok zadesiti novi sukob i biti napadnuta država koja je do sada odolevala takozvanim "arapskim prolećima"? Šta se krije iza jasne preporuke, odnosno bolje reći naređenja Saudijske Arabije (ali i Kuvajta i Bahreina) svojim državljanima da hitno napuste Liban, što je pooštrilo odnose Rijada i Teherana?
Kakve sad veze imaju Saudijska Arabija i Iran, kad je reč o trećoj zemlji - Libanu, mogli biste da se zapitate.
Velike! A evo i objašnjenja (a ako vam i dalje ne bude njišta jasno, budite sigurni da se Bliski istok sigurno neće umiriti bar još koju deceniju).
Šef spoljne diplomatije Saudijske Arabije, Adel al-Džubeir zatražio je danas od međunarodne zajednice da pooštri sankcije Iranu jer "podržava terorizam i teoriste".
"Iran je država broj 1 koja sponzoriše terorizam", tvrdi ovaj političar u intervjuu emitovanom na američkoj TV mreži CNBC, a na pitanje da li je na pomolu direktan sukob Saudijske Arabije i Irana, odgovorio je: "Nadam se da ne".
Ovaj intervju je usledio nakon što je Saudijska Arabija optužena da je prisilila libanskog premijera Saada Haririja da podnese ostavku kao deo plana da se izvrši dodatni pritisak na Hezbolah, koji podržava Iran.
Hariri je krajem prošle godine postao premijer Libana i predvodio je Vladu nacionalnog jedinstva u kojoj su bili i članovi Hezbolaha. Ta Vlada je bila duboko podeljena između onih koji su lojalni Saudijskoj Arabiji, predvođenih sunitskim muslimanom Haririjem, i onih koji su lojalni Iranu, na čelu sa Hezbolahom.
Za razmevanje ovih komplikovanih odnosa na Bliskom istoku, najpre treba istaći da Hezbolah kontroliše oko 25% teritorije Libana i da su njegove snage moćnije od libanske armije. A Hezbolah ima podršku od Irana.
Šef spoljne diplomatije Saudijske Arabije kaže i da je namera te kraljevine da "pomogne libanskom narodu da se oslobodi šape Hezbolaha" i da "razmatra različite opcije" kako da se suprostavi Hezbolahu.
Saudijska Arabija je jedan od najvećih saveznika SAD na tom prostoru, a politika prema Hezbolahu je na istoj liniji koju imaju SAD, kao i drugi regionalni saveznici, poput Egipta.
Zanimljivo, šuška se da bi na "neutralisanju Hezbolaha" mogli zajedno da rade Saudijska Arabija i Izrael, što šef spoljne diplomatije Saudijske Arabije nije želeo da komentariše.
Ali jeste poručio da Saudijska Arabija ima "nultu toleranciju" prema terorizmu, pre svega iz sopstvenih ekonomskih interesa.
ODNOSI SAUDIJSKE ARABIJE i IRANA - VIŠEDECENIJSKI "HLADNI RAT"
Saudijsku Arabiju i Iran deli samo Persijski zaliv, ali su razlike u ideologijama, kulturama, politici, mnogo dublje. Čini se da su u svim sukobima u tom delu sveta ove dve zemlje uvek uključene na neki način - što direktno, što indirektno.
Iran i Saudijska Arabija nikada nisu direktno ratovale. Ali, jesu indirektno jedna protiv druge, podržavajući "treće strane". Recimo, rat Irana i Iraka (Saudijci na strani Iraka), rat u Siriji (Iran podržava Siriju i Bašara al-Sada protiv Saudijaca)... Naravno, sve ovo i te kako utiče na region, na veliku nestabilnost, na manje, siromašnije zemlje, koje su poput marioneta razapete između velikih...
Jedini zajednički neprijatelj im je Izrael. Ali, Iranu stvarno, a Saudijskoj Arabiji zvanično.
Odnos Saudijske Arabije i Irana često se naziva i "Hladnim ratom", poput onog koje su dugo vodile SAD i SSSR. A sve zarad većeg uticaja na međunardonu politiku. U slučaju Saudijaca i Iranaca u cilju prevlasti u regionu.
Treba da odemo u prošlost.
Saudijska Arabija je postala kraljevina 30-ih godina prošlog veka, a potom su otkrivene ogromne naftne rezerve. Kako je nafta izvor bogatstva, Saudijska Arabija postala je moćna i prebogata država, koja je stekla moćnog saveznika - SAD. Sa druge strane zaliva je Iran, koji takođe "leži" na nafti, ali za razliku od komija, Iran je stalno bio u turbulentnim vremenima, dva puta su ga napadali Rusi i Britanci (u ranijim vekovima), a pedesetih godina, izveden je puč, po ideji iz SAD, kada je svrgnut popularni premijer Mhamed Mosadagah. Na njegovo mesto došao je kralj Raza Šaah, koji je gradio zemlju po principima zapadnih vrednosti...
Tridesetih godina prošlog veka činilo se da je budućnost svetla za ove dve velike i uticajne zemlje. Imale su potpisan bilateralni sporazum koji je doprineo razvijanju dobrih odnosa, što je potrajalo nekoliko decenija.
Kasnih 60-ih godina prošlog veka, iranski kralj Šaah poručio je svom kolegi u Saudijskoj Arabiji da "modernizuje zemlju".
"Brate moj, molim te, modernizuj zemlju, otvori je, dozvoli da škole budu mešovite (devojke i momci), dozvoli ženama da nose mini suknje, odobri postojanje diskoteka, budi savremen. U suprotnom, ne mogu da garantujem da ćeš ostati na prestolu", bila je poruka iranskog kralja.
A dobio je ovakav odgovor: "Vaše visočanstvo, poštujem vaš savet, ali dozvolite mi da vas podsetim da niste kralj Francuske, već Irana, niste na Jelisejskim poljima. Vaša populacija je 90% muslimanska. Molim vas da to ne zaboravite".
Iako su obe zemlje većinski muslimanske, svaka od njih ima različitu dominantnu religijsku sektu. Saudijci su naklonjeni vahabizmu, ultrakonzervativnoj sekti vere Sunita, dok su Iranci pretežno poklonici Šija vere (šiiti). Razlika je u tome koga smatraju za naslednika proroka Muhameda.
Tokom 1979. godine, u Iranu se dogodila revolucija tokom koje je kralj Šaah, koji je imao podršku SAD, svrgnut, a na njegovo mesto došao je verski poglavar, Ajatolah Homeini. Politika Irana prema Saudijskoj Arabiji se iz korena promenila. Iran je počeo da kritikuje Saudijce zbog podrške SAD.
Tokom rata Irana i Iraka, Saudijska Arabija je, uz podršku SAD, stala na stranu Iraka, a Homeini je Saudijce nazvao "bandom nevernika". Loši odnosi Iranja i Saudijske Arabije potrajali su sve do pre desetak godina, kada je iranski predsednik posetio Saudijsku Srabiju, što je shvaćeno kao znak "otopljavanja odnosa".
Ali, rat u Siriji ponovo je vratio stvari na staro mesto. Iran je dao podršku sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu čije su se snage suprotstavile saudijskim i američkim snagama.
Dakle, od polovine prošlog veka traje "takmičenje" Irana i Saudijske Arabije oko kontrole nad tim delom sveta, odnosno Bilskim istokom i pridobijanja saveznika...
KLJUČALO JE i UVEK ĆE, ALI "SAMO DA NAFTA TEČE"
Nedavno ispaljena raketa sa teritorije Jemena koja je eksplodirala u blizini prestonice Saudijske Arabije - Rijadu, Saudijci su shvatili kao čin rata. Jedna od strategija Irana je da angažuje pripadnike Hezbolaha za obučavanje "terorističkih grupa" sa ciljem da se inflitriraju u Saudijsku Arabiju.
Postoje mišljenja da Iran želi preimućstvo na Bliskom istoku kroz nasilno širenje svoje religije. Ali, opet, ni Saudijci nisu "bez putera na glavi", svakako. A nikako se ne sme zapostaviti ni jedan od najvažnijih ograča u svetskoj politici - SAD, kao "mirođija u svakoj čorbi".
Dakle, režim u Iranu posmatra svaku državu u regionu kao potencijalnu pretnju, pogotovo Saudijsku Arabiju, za glavnu ideju - širenje svoje religije. Zato vođe Irana nervira činjenica da milioni ljudi odlaze na hodočašće u Meku svake godine, jer iranski lideri vide Persijance (sebe) kao superiornije u odnosu na Arape.
Ali, iste ambicije poput Irana, a to je vojno-politička dominacija regionom, imaju i Saudijci. Uostalom, novopostavljeni vladar Saudijske Arabije, princ Mohamed bin Salman, nedavno je naložio da budu pogubljeni šiitski sveštenik, da bi potom dodatno zaoštrio diplomatske odnose sa Iranom.
Nije nepošteno i nerealno reći da konstatne tenzije i sukobi koji se odžavaju na Bliskom istoku idu u prilog i interesima velikih sila, pogotovo najbogatijima koje imaju velike zalihe nafte, pa ih raduje činjenica da tokom svake krize cene nafte skaču, što će reći da one onda imaju još veću moć i kontrolu.
Trampova administracija je izabrala stranu - podrška Saudijskom programu politike na Bliskom istoku, uz napore da "stavi klipove u točkove" dogovoru svog prethodnika Baraka Obame sa Iranom oko nuklearnog programa.
Američki predsednik naziva iransku vladu "fanaticima". Ta njegova retorika je, naravno, muzika za uši Saudijcima, kojima se nije dopadala politika njegovog prethodnika Obame, koji je želeo i da uspostavi bolje odnose sa Iranom.
Vašington i Rijad imaju gotovo identične stavove prema Iranu. Libanski Hezbolah, koji polako postaje vodeća politička i vojna snaga u Libanu, dobija i finansijsku i logističku podršku od Irana, a takođe podržava šiitske grupe u Jemenu i u Iraku.
SAD žele da "uštopuju" Hezbolah i njegove vojne akcije, a Saudijci Hezbolah tretiraju kao "terorističku organizaciju".
Zanimljivo, Hezbolah je svojevremeno bio opšteobožavan u arapskom svetu zbog otpora Izraelu, ali sada je ta podrška značajno opala zbog podrške sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu.
Hezbolah se sada u Saudijskoj Arabiji doživljava kao veliki neprijatelj, kao sila koja je "napravila državu u državi" (misli se na Liban) i da "drži Liban kao taoca svojih zamisli", kao i da je premijer Saad al-Hariri morao da podnese ostavku, jer mu je bilo prećeno smrću.
Na sve ovo treba pridodati i ISIS, Al Kaidu... i ko zna koje još sve terorističke grupe i grupice i ko zna ko ih sve naoružava, podržava...
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu