Najvažnija vest meseca je za državnu televiziju Rosija 1 stigla iz Berlina. Nije se ticala prekida koalicionih pregovora u Nemačkoj, već "pravog međunarodnog skandala" koji je jedan ruski đak izazvao u Bundestagu.
Šesnaestogodišnji Nikolaj Dezjatnicenko, gimnazijalac iz Novog Urengoja u Sibiru, bio je vidno nervozan kada je u nedelju (19.11.) trebalo da govori na komemoraciji povodom Dana žalosti u Bundestagu, piše nemacki "Dojce vele".
Pred njim su u prvom redu sedeli nemacki predsednik Frank-Valter Štajnmajer i mnogi clanovi vlade.
Ukupno šestoro ucenika, po troje iz Nemacke i Rusije, predstavili su zajednicki projekat partnerskih škola iz Kasela i Novog Urengoja. Oni su se bavili sudbinama ratnih zarobljenika u dvojim državama.
DRŽAVNA PROPAGANDA: Nemci truju decu protiv Putina
Dezjatnicenko je govorio oko dva i po minuta i to o vojniku Vermahta koji je zarobljen kod Staljingrada i kasnije umro u jednom logoru.
Sudbina Nemca i rad na projektu su ga dirnuli, rekao je taj dak, dodavši da je posetio i jedno nemacko vojnicko groblje i da je tom prilikom bio "veoma tužan": "Video sam grobove nevinih ljudi koji su izgubili život, medu kojima su mnogi želeli da žive mirno, a ne da vode rat".
LAVINA BESA
Ta recenica je u Rusiji izazvala lavinu ogorcenja nakon što je jedan Rus koji živi u Nemackoj objavio snimak govora. I Dezjatnicenkov – za ruske uši neuobicajen izraz – takozvano "grotlo Staljingrada", mnoge je razjario.
Ovaj slucaj ubrzo je dobio politicku i pravnu dimenziju.
Poslanica u jednom lokalnom parlamentu zamolila je državno tužilaštvo da proveri da nije u pitanju relativizacija nacistickih zlocina.
Gradska uprava Novog Urengoja je sa svoje strane najavila da ce proveriti i stvar u Dezjatnicenkovljevoj gimnaziji.
Ucenikova majka je preko ruskih medija objavila "pismo objašnjenja" u kojem piše da je njen sin zbog nedostatka vremena morao da skrati svoj govor; da je prvobitno hteo da propoveda o svom pradedi ratnom veteranu; da je njegova glavna poruka bila poruka mira za citav svet.
I gimnazija je, na upit DW, stala iza svog ucenika i saopštila da se radi o "nesporazumu u komunikaciji" pošto je govor skracen.
Podrška Kremlja
Postali su glasni i pozivi da se ispitaju sponzori nemacko-ruskog projekta: "Ko su ta velikodušna privatna lica?" – pitao je na televiziji Vladimir Žirinovski, poslanik Dume i voda desnicarske stranke LDPR.
Pikantan detalj: Novi Urengoj nezvanicno važi kao "gasna prestonica" Rusije, a sponzor tamošnje gimnazije je energetski gigant "Gazprom". Na nemackoj strani je forma Vinterhal iz Kasela koja je takode partner Gazproma.
Rusi razbucali kompjuterski sistem Bundestaga?
Nakon što je pretilo da debata izmakne kontroli, Kremlj je zauzeo stav: "Smatramo da je pogrešno optuživati ga (Dezjatnicenka) za ružne namere ili cak za nacisticku propagandu", rekao je Dmitrij Peskov, portparol predsednika Vladimira Putina. On je dodao da citav slucaj nije vredan reakcije Kremlja, ali da je huškanje postalo cudno. I opunomocenica predsednika za decja prava Ana Kuznjecova, stala je iza Dezjatnicenka: "Ponižavanjem i huškanjem ne razvija se patriotizam".
Deo državne kulture secanja
Onaj ko hoce da razume pozadinu reakcije nece moci da zaobide najnoviji razvoj dogadaja u Rusiji.
Veliki Otadžbinski rat, kako se od sovjetskih vremena zove rat SSSR-a protiv agresora, dakle nacisticke Nemacke, u današnjoj Rusiji je deo državotvorne kulture secanja.
On je i u školama postao centralni deo patriotskog vaspitanja: "Tema rata, istorijskog secanja na njega, onako kako se zvanicno predstavlja, vrlo je važna u Putinovoj Rusiji", kaže za DW moskovski radijski novinar i bloger Aleksander Pljušcev.
Na pozadini te situacije, Dezjatnicenovo saosecanje s vojnikom Vermahta na mnoge Ruse je delovalo kao strano telo.
EU zabrinuta zbog Jehovinih svedoka u Rusiji
Šef poslanickog kluba levicarske stranke "Pravedna Rusija" Sergej Mironov, ovako je to formulisao: "Brine me što se generaciji koja raste namece pseudohumanizam tako što se neprimetno briše granica izmedu dobra i zla, izmedu pocinilaca i žrtava".
Mironov bi imao neka pitanja za roditelje, nastavnike i izmedu ostalog, za one koji su "priredili šou pred poslanicima Bundestaga", kako je nazvao nemacko-ruski projekat secanja.
